NesaDeBeli - Lovac na sreću
Ako nemaš dovoljno sreće, znaj da si naišao na ljude koji ti žele pomoći.
Ukoliko imaš sreće, ostani i pomozi ostalima koji je nisu našli.
Bilo da ostaneš ili da odeš, ja ti želim da imaš uvek dovoljno sreće.
NesaDeBeli - Lovac na sreću


 
PrijemPortalČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Zadnje teme
» Slika za novi forum
Pon Okt 03, 2016 10:11 am od NesaDeBeli

» Sest pesama
Pet Mar 11, 2016 12:37 pm od NesaDeBeli

» Supstance i industrijski preparati koji pomažu razvoj ćelija raka
Uto Apr 16, 2013 1:07 pm od NesaDeBeli

» Preparati koji pomažu u borbi protiv tumora
Uto Apr 16, 2013 1:04 pm od NesaDeBeli

» Biljke koje pomažu u borbi protiv tumora
Uto Apr 16, 2013 12:26 pm od NesaDeBeli

» Rak iz mog ugla
Uto Apr 16, 2013 12:18 pm od NesaDeBeli

» Program Stranka Debelih Srba ( u izradi, potrebna pomoć )
Sub Jan 07, 2012 11:40 pm od NesaDeBeli

» Poučne priče s raznih strana sveta
Čet Jun 23, 2011 11:47 am od NesaDeBeli

» Link Lolicka
Sre Apr 27, 2011 1:54 pm od NesaDeBeli

Navigacija
 Portal
 Indeks
 Lista članova
 Profil
 FAQ - Često Postavljana Pitanja
 Traži
Forum
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Socialni obeležak stranice
Socialni obeležak stranice digg  Socialni obeležak stranice slashdot  Socialni obeležak stranice yahoo  

Bookmark and share the address of NesaDeBeli - Lovac na sreću on your social bookmarking website

Delite | 
 

 Poučne priče s raznih strana sveta

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći
AutorPoruka
NesaDeBeli
Admin
avatar

Posts : 472
Reputacija : 1
Join date : 26.02.2010
Age : 49
Location : Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Poučne priče s raznih strana sveta   Uto Dec 07, 2010 3:11 pm

Grupa bišvih studenata, a sada vrlo uspješnih poslovnih ljudi, sastali su se da posjete svog omiljenog profesora sa univerziteta. Nedugo nakon što su se pozdravili, studenti su kroz razgovor počeli da se žale na stres na poslu i u životu uopšte.


Ponudivši gostima kafu, profesor je otišao do kuhinje i za par minuta se vratio sa velikim bokalom kafe i cijelim asortimanom šoljá – porculanske, plastične, metalne, staklene, skupe, jeftine. Bilo ih je više nego što je bilo studenata. Postavi ih sve na sto i reče im da uzmu po šolju i da se posluže kafom. Kad je svaki od studenata imao u rukama šolju sa kafom, profesor im reče: “Ako ste primjetili, izabrali ste sve šolje koje su bile skupocjene i finog izgleda. Ostavljajući pritom na stolu one jeftine i obične. Iako je normalno da želite ono najbolje, tu ustvari i leži izvor vašeg stresa. Budite sigurni da sama šolja ne daje kvalitet kafi. U većini slučajeva je samo skuplja i ništa više. Sve što ste vi uistinu htjeli je kafa, a ne šolja. Ali ipak ste svjesno birali najbolje šolje. I onda ste još počeli da gledate šolje koje su izabrali drugi.

A sada želim da razmislite o ovome: Život je kafa; Poslovi, novac i status u društvu su šolje. One su samo predmeti koji sadrže kafu, dok oblik, veličina ili cijena šolje koju imamo ne definišu niti mijenjaju kvalitet kafe tj. života koji živimo.

Uglavnom, koncentrišući se samo na šolju, mi propuštamo da uživamo kafu koju nam je bog omogućio. Bog kuva kafu, a ne šolje. Uživajte vašu kafu!!!”


Najsrećniji ljudi na svijetu nemaju sve najbolje, oni od svega prave najbolje.
-----------------------------------------------


Jednom davno jedan je čovek šetao plažom u noći punog meseca. Šetajuci tako, razmišljao je: Kada bih imao jedan lep i skupocen auto, kako bih bio sretan. Da imam lepu veliku kuću, bio bih jako, jako sretan. Najsretniji bih bio da nadjem perfektnu, zgodnu ženu.

Hodajući tako saplete se u jednu vreću, punu kamečića. Pocne se igrati sa kamenčićima i bacajući ih u more, pomisli za svaki: Da imam ovo, da imam ono. Tako sve dok nije ostao samo jedan jedini kamenčić. Odluci da ga zadrzi i odnese kući. Kada stigo kući, vide da je kamenčić jedan vrlo vredan dijamant.

Tako radimo mi ljudi. Sanjamo ono što nemamo, bez da cenimo ono što imamo. Da samo malo bolje pogledamo, primetili bi koliko smo sretni.

Sreća je mnogo bliža nego što mislimo. Svaki kamenčić našega života bismo trebali bolje pogledati. Svaki kamenčić bi mogao biti vredan dijamant. Svaki naš dan bi mogao biti jedan dijamant, vredan i nenadoknadiv.
Svatko od nas može odlučiti da li da zadrži ili baci kamenčić.

Smrt nije pravi gubitak života. Pravi gubitak života, umreti unutra dok živiš.
Živi punim životom, svaki tvoj dan.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin
avatar

Posts : 472
Reputacija : 1
Join date : 26.02.2010
Age : 49
Location : Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Poučne priče s raznih strana sveta   Čet Dec 09, 2010 11:22 am

Мајчин ход


Једна млада мајка је управо закорачила на стазу живота.

- Да ли је ово дуг пут? – питала је.

Њен Путовођа јој је одговорио:

- И дуг и тежак. Остарићеш и пре него што стигнеш до његовог самог краја. Али упамти да ће последак бити бољи него почетак.

Но млада мајка је била тако радосна да није могла да поверује како би ишта могло бити лепше од ових година.

И тако се она играла са својом децом, берући им цвеће дуж стазе којом пролажаху и купајући их у бистрим брзацима. А кад би их сунце помиловало, она би узвикнула од милине:

- Ништа на свету не може бити лепше од овог!

Потом је дошла ноћ… и олуја… и на стазу се надви тама. Деца се почеше трести од страха и хладноће. Мајка их привуче себи и покри их својим плаштом.

Деца прозборише:

- Мајко, не бојимо се, јер си ти с нама. Ништа нас не може позледити!

Затим свану јутро. Пред њима се указало брдо и они, пењући се на њега, осетише умор. Али мајка их је једнако бодрила:

- Имајте стрпљења јер само што нисмо стигли.

И деца би наставила да се пењу. Кад достигоше висину, рекоше:

- Мајко, да није тебе било, не бисмо могли сами да се успнемо.

Када је навече прилегла, погледала је у звезде и помислила:

- Данашњи дан је бољи од претходног, јер су моја деца научила како да истрајношћу премосте препреку пред собом. Јуче сам им дала храброст. Данас, пак, снагу.

Следећег дана појавише се чудни облаци који помрачише земљу... облаци рата, мржње и злобе. Како деца обневидеше и почеше да посрћу, мајка им рече:

- Подигните очи! Гледајте у светлост!

Деца погледаше. И угледаше непролазну славу изнад облака која их изведе из таме.

Те ноћи мајка помисли:

- Ово је најбољи дан од свих до сада, јер моја деца познаше Бога!

Пролазили су дани, недеље, месеци и године. Мајка је остарила и мало се погнула у страну. Али њена су деца била висока и јака и корачала су смело.

Кад пут постаде тежак, они је подизаху на своје руке и ношаху, јер беше лака попут пера. Најзад, стигоше и до врха брега. Одатле су могли да виде сјајан пут и златна врата широм отворена.

Мајка рече:

- Стигла сам до краја свог пута и уистину разумех да је он бољи од почетка; јер моја деца могу сама да корачају, чему ће и своју децу научити.

На то јој деца одговорише:

- Ти ћеш, мајко, увек ићи поред нас, чак и када будеш иза ових врата.

Стајали су и гледали како их у миру напушта. Врата се за њом затворише. Деца рекоше:

- Не можемо је видети, али је она и даље са нама. Мајка, каква је наша, је далеко више од успомене. Њено живо присуство се осећа.


Мајка наша је увек уз нас. Она је шапат лишћа који нас прати док ходамо улицом; мирис оплемењивача у нашим свеже опраним чарапама; хладна рука на нашем челу кад се не осећамо добро. Она живи у нашем осмеху. Искристалисана је у свакој сузи коју испустимо.

Она је место са ког смо потекли... наш први дом. И мапа коју следимо са сваким нашим кораком.
Мајка је наша прва љубав и наша прва туга и ништа нас на овом свету не може од ње одвојити... ни време... ни простор... па ни смрт!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin
avatar

Posts : 472
Reputacija : 1
Join date : 26.02.2010
Age : 49
Location : Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Poučne priče s raznih strana sveta   Čet Dec 09, 2010 11:34 am

Onaj koji daruje...

Mladi student jednog univerziteta pošao je u šetnju sa svojim profesorom.
Dok su šetali i razgovarali ugledaše pored puta par starih cipela koje su, po svemu sudeći,
pripadale siromašnom seljaku koji je u blizini radio u polju i koji je privodio kraju svoj posao.
Student reče profesoru: “Hajde da se našalimo sa ovim seljakom, sakrićemo mu cipele, a zatim ćemo se skloniti iza grmlja i posmatrati njegove reakcije dok ih bude tražio.”
Profesor mu odgovori: “Mladiću, nikada se nemoj šaliti na račun tuđe nevolje i bijede. Budući da si bogat, možeš sebi priuštiti veće zadovoljstvo od ovoga: stavi po zlatni novčić u svaku njegovu cipelu, a tada ćemo se sakriti iza grmlja i posmatrati njegovu reakciju.”
Student tako i učini i obojica se skloniše iza nekog grma u blizini. Seljak je završio svoj posao i ubrzo došao preko polja do mjesta uz put gdje je ostavio svoj kaput i cipele. Dok je oblačio kaput, gurnuo je nogu u jednu cipelu i osjetio da mu je nešto u cipeli. Prvo je pomislio da je kamenčić, ali ubrzo shvati da je to zlatni novčić.
Sav u čudu pogleda u novčić, osvrnu se oko sebe, te poče posmatrati novčić neko vrijeme. Ponovo se osvrnuo na sve strane, ali nije vidio nikoga. Stavio je novčić u džep, te krenuo da obuje i drugu cipelu. Ali njegovo iznenađenje je bilo još veće kada je i u njoj pronašao novčić. Odjednom su ga savladale emocije. Bacio se na koljena, podigao glavu prema nebu i glasno počeo izgovarati molitvu u znak zahvalnosti. U njoj je govorio o svojoj bolesnoj i bespomoćnoj ženi i svojoj djeci koja su bez hljeba, a zahvaljujući nevidljivoj ruci koja mu je poslala novac, oni će biti spaseni.

Student je ostao duboko ganut i sa suzama u očima.
Profesor ga upita: “Da li bi bio srećniji da si se našalio sa ovim seljakom nego što si sada?!”
Mladić mu odgovori: “Profesore, naučili ste me lekciji koju nikada neću zaboraviti.
Sada stvarno razumijem ove riječi koje prije nisam razumio: Više je blagosloven onaj koji daruje, nego onaj koji prima!“
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin
avatar

Posts : 472
Reputacija : 1
Join date : 26.02.2010
Age : 49
Location : Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Poučne priče s raznih strana sveta   Ned Dec 12, 2010 12:16 am

Golemo stablo

Drvosječa i njegovi pomoćnici obilazili su šumu u potrazi za građevinskim materijalom. Opazili su golemo stablo, toliko veliko da ga petorica muškaraca nisu mogla opasati držeći se za ruke i toliko visoko da dodiruje oblake.

Ne gubimo vrijeme na ovo stablo, rekao je glavni drvosječa. Biće nam potrebno mnogo vremena da ga posiječemo. Poželimo li izraditi čamac, ovo je deblo toliko teško da bi čamac potonuo. Odlučimo li ga upotrijebiti za krov, zidovi će morati biti jako debeli.

Skupina je nastavila svojim putem. Jedan od pomoćnika je dobacio:

- Tako veliko stablo, a ne služi ničemu!

Griješiš, rekao je glavni drvosječa. To je stablo na vlastiti način slijedilo svoju sudbinu. Da je poput drugih, posjekli bismo ga. Ali, budući da je imalo hrabrosti biti drugačije, još će dugo ostati živo i snažno.
-----------------------------------

Ogledalce

Kada je profesor završio s predavanjem, upitao je iz navike:

„Ima li pitanja?“ ne očekujući nikakvo pitanje. Zato se našao jako iznenađen kada ga je jedan od studenata upitao:

”Profesore koji je smisao života?”

Neki od studenata koji su već bili izlazili samo su se podrugljivo podsmjehnuli na pitanje svog kolege i nastavili svojim putem. Zatečen, profesor je dugo vremena posmatrao studenta pitajući se je li pitanje bilo ozbiljno ili samo neka šala. Na koncu je uvidio da je student ipak ozbiljno postavio pitanje pa mu reče:

“Odgovoriću vam“.

Gurnu ruku u džep i izvuče novčanik iz kojeg izvadi komadić ogledala veličine novčića. I započe svoju priču:

Bio sam dječak u vrijeme u rata. Jednog sam dana na ulici ugledao bezbroj komadića ogledala koje je neko razbio. Kako nisam imao igračke uzeo sam jedan od tih komadića da se poigram.

Uskoro sam shvatio da mogu sunčevu svjetlost usmjeriti u neka mjesta i ćoškove u koje sunce nikad nije moglo doprijeti: duboke jame, tamna prostorija na sjevernoj strani zgrada itd.

Kad sam odrastao shvatio sam da to nije bila samo igra već i metafora onoga što bih mogao činiti u životu. Jer i ja sam djelić jednog ogledala kojeg ne poznajem u potpunosti i svoj njegovoj veličini.

Ali s onim što imam i što mislim da jesam, mogu bar malo svjetla, istine, razumijevanja, dobrote i nježnosti unijeti u tamne i skrivene kutke ljudskih srca i možda promijeniti nešto u čovjeku čije je srce mračno. Ako i drugi ljudi to primijete i shvate, možda se potrude učiniti isto unijeti svjetlo tamo gdje ga nema.

Eto u tome je za mene smisao života i zbog toga još uvijek čuvam komadić ogledala jer mi je svojom igrom svjetlosti pokazao put.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin
avatar

Posts : 472
Reputacija : 1
Join date : 26.02.2010
Age : 49
Location : Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Poučne priče s raznih strana sveta   Ned Dec 12, 2010 12:41 pm

Istina o ljubavi

Hodala putem neka djevojka, prelijepa kao vila. Iznenada primijeti, da je neki muškarac prati Okrenu se i upita ga: - Kaži mi, zašto me pratiš?

Muškarac odgovori: - Gospodarice srca moga, tvoja ljepota je toliko neodoljiva, da mi prosto nalaže da te pratim. Kažu da sviram prekrasno, da za mene nema tajni u poeziji i da umijem da probudim u ženskim srcima ljubavne jade. Ali bih ti ipak nešto priznao, ti si ta koja je zarobila moje srce!

Ljepotica ga je izvjesno vrijeme gledala ćuteći, pa ga upita: - Kako si se uopšte mogao zaljubiti u mene? Pa moja mlađa sestra je mnogo ljepša i privlačnija. Okreni se i pogledaj je, ona hoda uvijek iza mene.

Muškarac se okrenu, no tamo je vidio samo jednu užasno raščupanu i prljavu staricu. On ubrza korak da bi prišao još bliže ljepotici i poniznim glasom joj se obrati: - Reci mi, kako može da iz tvojih usta izađe takva laž?

Djevojka mu uzvrati: - I ti si meni, prijatelju, rekao laž kada si se zaklinjao u moju ljubav. Ti poznaješ sva ljubavna pravila i odaješ utisak da tvoje srce zaista gori od ljubavi samo prema meni …
...........ali kako je onda moguće da se okreneš i pogledaš drugu ženu?!
------------------

Ogledalo - prica o nasim strahovima

Nekada davno živio jedan kralj koji je imao jedan ogroman dvorac. Ali taj dvorac bio je dosta čudan. Čitav dvorac bio je iznutra prekriven ogledalima – zidovi, podovi, plafoni, apsolutno sve. Milioni ogledala.

Jednoga dana kada nikoga nije bilo u dvorcu odnekud dotrča neki pas i uđe u dvorac. Iznenađen nepoznatim mjestom, počeo je da se osvrće oko sebe. I na njegov užas shvati da je sa svih strana okružen mnoštvom pasa. Bili su svuda i bilo ih je bezbroj. Sa namjerom da se zaštiti od njih, pas im pokaza zube, no u istom trenutku i ostali psi pokazaše zube. On poče da reži da bi ih zaplašio. Kao odgovor na to svi psi oko njega počeše da reže.
Vidjevši to, pas je već bio sasvim siguran da mu je život u opasnosti i poče da laje. No čim je zalajao i ostali psi počeše da laju na njega. I što je on jače lajao to su i oni jače lajali.

Sutradan ujutru dvorjani su našli nesretnog psa kako leži mrtav. A bio je tamo sam samcijat. Osim njega u dvorcu nije bilo nikoga. Tamo su bili samo milioni ogledala. Niko se nije borio sa njim, zato što nikoga nije ni bilo.
Ali on je vidio sebe u ogledalima i to ga je preplašilo do smrti. I kada je počeo da se bori, odrazi u ogledalima su takođe počeli da se bore. Uginuo je u borbi sa milionima sopstvenih odraza koji su ga opkoljavali sa svih strana.


Ako ne postoje prepreke unutar nas, ne mogu da postoje ni prepreke izvan nas.
Jer svijet je samo odraz onoga što je u nama. Svijet je jedno ogromno ogledalo.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin
avatar

Posts : 472
Reputacija : 1
Join date : 26.02.2010
Age : 49
Location : Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Poučne priče s raznih strana sveta   Ned Dec 12, 2010 12:46 pm

Prica o pet zvona

Bila jednom jedna gostionica koja se zvala Srebrna zvijezda. Gostioničar nije bio kadar povezati kraj s krajem, iako je preduzeo sve moguće mjere kako bi privukao goste. Gostionica je bila ugodno mjesto, posluga srdačna, a cijene pristojne. No njemu i dalje nije bilo jasno da tako slabo posluje. Očajan nakon svega, otišao je da upita za savjet jednog mudraca.
Saslušavši njegovu tužnu priču, mudrac reče: “Stvar je vrlo prosta! Moraš promijeniti ime svoje gostionice.”
“Nemoguće!” odgovori gostioničar. “Kroz pokoljenja gostionica se zvala Srebrna zvijezda i tako je poznata u cijelom kraju.”
“Ne”, reče mudrac odlučno. “Ovako ćeš uraditi. Moraćeš gostionicu nazvati Pet zvona, a objesiti šest zvona iznad ulaznih vrata!!!”
“Šest zvona?! Pa to je glupo! Ne vidim čemu bi to služilo?”
“Pokušaj i vidjećeš”, reče mudrac zagonetno se smiješeći.
I tako je gostioničar i uradio.
Već idućeg dana vidio je ovo: svaki putnik koji bi prolazio pokraj gostionice ušao bi u nju da ukaže na zabunu, jer je svaki mislio da to niko drugi nije primijetio. No ušavši unutra svi bi bili iznenađeni srdačnošću posluge i ostali bi tu i da se okrijepe. Na taj način su ugostitelju pribavljali zaradu koju je dugo vremena uzalud tražio.


Nekada je potrebno da samo promijenimo pristup, da bi stvari zaista počele da funkcionišu.
-----------------------------------------
Ko je Maruf karki?

Jedan učenik došao je arapskom učitelju Marufu Karkiju i rekao mu: “Ljudi svašta govore o vama. Jevreji kažu da ste njihov, hrišćani vas smatraju svojim svecem, a muslimanima ste dokaz u slavu islama.”

“To je ono što pričaju ovdje u Bagdadu”, uzvratio je Maruf. “Kada sam živio u Jerusalimu, Jevreji su govorili da sam hrišćanin, hrišćani da sam musliman, a muslimani da sam Jevrej.”

“A šta mi da mislimo o vama?”

“Smatrajte me onim koji o sebi kaže: oni koji me ne poznaju-poštuju me, a oni koji me preziru-ne poznaju me.”

---------

Ako mislite da ste takvi kako o vama pričaju vaši prijatelji ili neprijatelji, tada apsolutno ne poznajete sebe.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin
avatar

Posts : 472
Reputacija : 1
Join date : 26.02.2010
Age : 49
Location : Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Poučne priče s raznih strana sveta   Ned Dec 12, 2010 12:48 pm

Sok od narandze

Priznati stručnjak na polju ljudskih potencijala držao je predavanje. Nakon uvodnog govora, on uze narandžu u ruke i zagonetno upita publiku
:
»Ako stisnem iz sve snage ovu narandžu, šta će izaći iz nje?»

Neka mlada djevojka iz prvog reda dobaci: »To vam je jako glupo pitanje. Ako stisnete narandžu onda će izaći sok od narandže. To je ono što je unutra. Ne može ništa drugo izaći iz nje. »

Stručnjak reče :»Tačno. To i jeste odgovor na moje pitanje. Razlog zašto će iz narandže izaći narandžin sok je taj što je samo to unutra. A sad ako proširimo metaforu i zamislimo da vas neko tako stisne. Da vas stisnu vaši problemi, brige, strahovi, da vas ogovara, da vas neko uvrijedi, da vam nanese bol i sl. I iz vas izađu bijes, mržnja, prezir, strah, ljutnja, zloba itd. Vi biste rekli da to što je izašlo iz vas je zbog toga što vam je neko rekao ovo ili uradio ono, ali prava istina je da ono što iz vas izađe, je ono što vi imate u vama. Upamtite, iz vas će uvijek i baš uvijek izaći ono što je u vama ako vas neko “stisne”. Iz narandže nikada neće izaći sok od jabuke.

Isto tako iz vas nikad neće izaći ono što već nije u vama. »
---------------------------------------
U jednom selu postojao učitelj kojeg su svi poštovali i pitali ga za sve što bi uradi.

Jednog dana dolazi mu čovek i kaže: "Imam ženu i petoro dece.... Svi galame, vrište, urlaju, ne može se živeti od njih."

"Učinićeš sve, ali baš sve, što ti kažem?"

" Da. Samo pomagajte, molim vas!"

"Dobro. Imaš stoku?"

"Da. Sve i stoku i živinu… i sve."

"Lepo. Uvedi ih sve u kuću. I stoku i živinu, sve uvedi u kuću, a posle nedelju dana dođi da popričamo."

Čovek odlazi zbunjen, ali rešen da posluša. Posle nedelju dana čovek dolazi kod učitelja.

"Šta je ovo, učitelju. Sad je tek nesnosna galama. A od izmeta i smrada da ne govorim…"

"Dobro, samo polako. Izvedi svu stoku i živinu iz kuće, neka ostane samo porodica. Dođi posle nedelju dana da popričamo."

Posle nedelju dana čovek opet dolazi kod učitelja.
"Uh, kakva milina. Jeste da deca galame, viču… ali posle onoga…"

" E, vidiš, sinko. - reče mu učitelj.
Ja sam dugo patio što nemam cipele, sve dok jednog dana nisam naišao na čoveka bez nogu.".....
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin
avatar

Posts : 472
Reputacija : 1
Join date : 26.02.2010
Age : 49
Location : Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Poučne priče s raznih strana sveta   Ned Dec 12, 2010 12:50 pm

Čovek je gledao decu koja su na obali zidala kulu od peska. Kada su završila zamišljenu kulu za koju su potrošila mnogo vremena i strpljenja, veliki talas je “poravnao” kulu sa plažom. Čovek je očekivao suze i bes. Deca su sela, uhvatila se za ruke i počela da se smeju! Uskoro su počela da grade novu kulu.
Rekao je sebi: "Od dece sam naučio veoma važnu životnu lekciju. Sve stvari u našem životu, koje stvaramo dugo vremena i s mnogo energije, stvorene su od peska. Trajni su samo naši odnosi s ljudima. Pre ili kasnije doći će talas i odneti ono što smo sagradili sa tolikim trudom. Kada se to dogodi, moći će da se smeju samo oni, koji budu imali s kim da se drže za ruke!!!"
------------------
Crvena ruza

Neki se je čovjek zaustavio ispred cvjećare kako bi naručioi poslao cvijeće za svoju majku, udaljenu 320 kilometara. Kada je izašao iz automobila primijetio je uplakanu djevojčicu koja je sjedila na ivici trotoara. Upitao ju je u čemu je problem, a ona je odgovorila: “Htjela sam da kupim crvenu ružu za mamu, ali nemam dovoljno novca. ”Čovjek se nasmiješio i rekao: “Dođi, kupićemo ružu za tvoju mamu.”Naručio je cvijeće za svoju majku i kupio ružu djevojčici. Na izlazu iz cvjećare ponudio joj je da je odveze majci. Djevojčica je rekla: “Važi, ako možete. Povezite me.”Zatim ga je vodila do groblja gdje je položila ružu na svjež grob. Čovjek se vratio u cvjećaru, opozvao isporuku, uzeo cvijeće koje je platio i odvezao se 320 kilometara do kuće svoje majkke.

Uvek mozemo pronaci vreme da stignemo do voljenih.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin
avatar

Posts : 472
Reputacija : 1
Join date : 26.02.2010
Age : 49
Location : Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Poučne priče s raznih strana sveta   Ned Dec 12, 2010 12:54 pm

Седам светских чуда

У једној средњој школи, негде у свету, ученици су учили о седам светских чуда. На крају часа, професор је испитивао ученике да наброје шта све може да спада у листу светских чуда. Иако је било мало неслагања, следећа светска чуда су добила највише гласова:

1. Велике Египатске пирамиде
2. Таџ Махал у Индији
3. Велики кањон у Аризони
4. Панамски канал
5. Зграда Емпајер Стејт
6. Базилика Светог Петра
7. Кинески зид

Док је пребројавао гласове, професор је приметио једну девојку која још није предала свој папир са списком. Због тога је упитао девојку да ли има проблема са састављањем списка.
Девојка је тихо одговорила „Да, мало... Не могу баш да се одлучим јер има пуно светских чуда."
Професор је рекао „Па, реци нам шта си написала, можда можемо да ти помогнемо."
Девојка је застала, оклевајући,а онда прочитала:
„Ја мислим да су седам светских чуда:
1. додирнути
2. окусити
3. видети
4. чути
5. осетити
6. смејати се
7. и волети

Учионица је постала тако тиха, да се могла чути игла да пада....

Можда ће ова прича да буде благи подсетник свима нама, да ствари које нам се чине једноставне и обичне, често су чуда – и не морамо због њих никуда путовати да бисмо их доживели.
-----------------------------------------------------------

Imas dva izbora

Jerry je menadžer restorana. Uvek je dobro raspoložen. Kad god bi ga neko pitao kako je, odgovor bi uvek bio:
"Da sam bolje ne bi valjalo!"
Mnogi konobari u njegovom restoranu dali su otkaz kada je on promenio posao da bi ga pratili od restorana do restorana. Zašto? Jerry je umeo da motiviše ljude. Ako je neko od kolega imao loš dan, Jerry je uvek bio tu da ga ohrabri i da mu ukaže na pozitivne strane čitave situacije. Uočivši to, postao sam znatiželjan. Jednoga dana otišao sam do Jerrya i pitao ga:

Ne shvatam! Niko ne može biti pozitivan čitav dan. Kako ti to uspeva?

Jerry mi je odgovorio: "Svakoga jutra se probudim i kažem sam sebi, danas imam dva izbora: Loše ili dobro raspoloženje. Uvek izaberem dobro raspoloženje. Svaki put kada se dogodi nešto loše mogu izabrati da budem žrtva ili da učim iz toga. Ja uvek odaberem učenje. Kada neko dođe i počne da mi se žali, mogu da prihvatim njegovu žalbu ili mogu da istaknem pozitivnu stranu života. "Uvek izaberem pozitivnu stranu života."

"Ali to nije uvek tako lako," rekao sam mu
.
"Da, lako je," rekao mi je Jerry "Sve u životu se vrti oko izbora. Kad rešavaš raznorazne gluposti sve je to pitanje izbora. Biraš kako ćeš reagovati na situacije. Biraš kako će drugi uticati na tvoje raspoloženje. Biraš dobro ili loše raspoloženje. Tvoj izbor je kako ćeš proživeti svoj život."

Par godina kasnije, čuo sam da je Jerry slučajno učinio nešto što u njegovom poslu nikako nije dozvoljeno činiti.
Ostavio je otvorena zadnja vrata restorana. U restoran su upala tri naoružana muškarca. Dok je pokušavao da otvori sef, tresući se od straha, nikako nije uspevao da pogodi pravu kombinaciju. Jedan od pljačkaša se uspaničio i pucao je u Jerryja . Srećom, Jerryja su brzo pronašli i prevežen je u bolnicu. Posle duge i teške operacije i intenzivne nege, Jerry se oporavio. Video sam ga šest meseci poslje ranjavanja . Kada sam ga pitao kako je, odgovorio je:

"Da sam bolje ne bi valjalo. Hoćeš li da vidiš ožiljke?"

Odbio sam, ali sam ga pitao o čemu je razmišljao za vreme pljačke.
"Prvo što mi je proletelo kroz glavu bilo je da sam trebao da zaključam zadnja vrata. Kada su me pogodili, dok sam ležao na podu, setio sam se da imam dva izbora: Da živim ili da umrem. Odlučio sam da živim."

"Zar te nije bilo strah" upitao sam ga?

Nastavio je:
"Bolničari su bili odlični. Stalno su mi govorili da će sve biti u redu. Ali kada su me uneli u kola i kad sam im video izraze na licima, uplašio sam se. Čitao sam im u očima: "On je mrtav". "Znao sam da je vreme za akciju"

"Šta su oni uradili?" pitao sam

"Vidiš, tamo je bila jedna krupna medicinska sestra koja me stalno nešto pitala kako bih ostao pri svesti. Pitala me da li sam na nešto alergičan. Da, na metke, bio je moj odgovor. Dok su se smejali rekao sam im: Biram život.
Molim vas, tretirajte me kao da sam živ - ne mrtav.

Jerry je preživeo zahvaljujući dobrim doktorima, ali i zbog svog zadivljujućeg stava. Od njega sam naučio da svakog dana imaš izbor: Uživati u životu ili ga mrziti. Jedina stvar koja je samo tvoja - koju niko osim tebe ne može kontrolisati - je tvoj stav.
I, ako vodiš računa o tome, sve u životu postaje lakše.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin
avatar

Posts : 472
Reputacija : 1
Join date : 26.02.2010
Age : 49
Location : Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Poučne priče s raznih strana sveta   Ned Dec 12, 2010 1:03 pm

Više od trideset godina prosjak je sedeo pokraj puta. Jednoga dana naišao je neki stranac.
»Imaš malo sitniša?« promrmljao je prosjak, automatski ispruživši staru kapu.
»Nemam ništa«, odgovorio je stranac.
Tada ga je upitao:
»Na čemu to sediš?«
»Ni na čemu«, odgovorio je prosjak. »To je samo neka stara kutija. Sedim na njoj otkako pamtim.«
»Jesi li ikada zavirio u nju?« - upita ga stranac.
»Nisam«, odgovori prosjak. »A i čemu? Ničega nema u njoj.«
»Ipak, pogledaj unutra«, bio je uporan stranac.
Prosjak je uspeo odmaknuti gornju stranicu. Zapanjen, u nevjerici i zanosu, uvidio je da je kutija ispunjena zlatom.

Ja sam taj stranac koji vam nema šta dati, koji vam kaže da se zagledate u vlastitu unutrašnjost. Ne u unutrašnjost bilo koje kutije, kao u ovoj paraboli, nego u unutrašnjost onoga što vam je najbliže: u vlastitu unutrašnjost.

»Ali, ja nisam prosjak«, čujem kako kažete.

Oni koji nisu pronašli vlastito istinsko bogatstvo - radost Bića koja zrači i duboko, nenarušivo spokojstvo koje je posledica te radosti, prosjaci su, makar imali materijalna bogatstva. Oni u spoljnjem svetu tragaju za mrvicama zadovoljstva ili ispunjenja, onde traže potvrdu, sigurnost ili ljubav, a u sebi nose blago koje ne samo da obuhvata sve te stvari, nego je beskrajno veće od svega što im svet može pružiti.

Svi mi nosimo najveće blago u sebi, svoju ljubav, svoje stavove i misli! Ne dozvolimo da nas uveravaju da trebamo prositi tuđe ideale. Lepo je biti TI, jer uvek je vreme SADA, a mesto TU.
-----------------------------------------------

Jedne večeri razgovaraju deda i unuk o aktuelnim događajima. Najednom unuk upita deda:
- Deda, koliko ti imaš godina?
Deda odgovori:
- Da razmislim, rođen sam pre televizije, vakcina za dečju paralizu, fotokopir-aparata, kontaktnih sočiva i kontracepcijskih tableta.
Nije bilo policijskih radara, kreditnih kartica, laserskih zraka. Nisu još izumeli klima uređaje, perilice, sušilice (rublje su jednostavno prali i obesili da se suši na svežem vazduhu).
Čovek nije bio na mesecu, nisu postojali mlaznjaci. Venčao sam se sa tvojom bakom i živeli zajedno, a u svakoj porodici su bili tata i mama.
Reč "gay" je bila poštovanja vredna engleska reč, koja je značila veselog, simpatičnog, zadovoljnog čoveka, a ne homoseksualca.
O lezbijkama nismo uopšte čuli, muškarci nisu nosili minđuše.
Rođen sam pre računara, paralelnog studija i grupne terapije. Ljudi nisu odlazili na preglede, nego ih je doktor slao prema potrebi na preglede krvi i mokraće.
Do 25. godine starosti sam svakog muškarca oslovljavao sa gospodine, a žene sa gospođo ili gospođice.
Golubovi i zečevi su imali svoj par, ne ljudi. Kada je u moje vreme gospođa ušla u tramvaj ili autobus, deca i mladi su požurili da ustupe mesto. Ako je bila trudnica, dopratili su je do sedišta i ako je bilo potrebno, išli su da kupe kartu za nju i doneli joj.
Muškarci su hodali rubom trotoara, žene uz kuće. Na stepenicama je ženama bila prepuštena strana do ograde, njih se prve propuštalo u lift i iz njega, muškarci su im uvek primaknuli stolicu kada bi sedale. Muškarci nisu nikada pozdravljali žene, a da ne bi ustali ako su sedili. Ustali bi svaki put kada bi žena ustala, pa i samo za trenutak. Muškarci su otvarali vrata automobila ili koja god druga vrata i ženama pomagali skinuti ogrtače.
U moje vreme nevinost nije prouzrokovalo rak i takve devojke su predstavljale krepost porodice i čistoću za svoje muževe.
Naš život je bio određen sa 10 zapovedi, treznim rasuđivanjem, poštovanjem starijih, ponašanje prema zakonu, te se ispunjavalo plodnim suživotom sa bližnjima i odgovornoj slobodi.
Naučili su nas razlikovati dobro od lošeg i da smo odgovorni za svoje postupke i njihove posledice.
Za brzu hranu smo mislili da je namenjena ljudima u žurbi.
Ozbiljna veza je značilo da smo u dobrim odnosima sa braćom, sestrama i ostalom daljnjom i bližom rodbinom, prijateljima i prijateljicama.
Time sharing je značilo da porodica letuje sa drugim porodicama, a ne da deli prostor sa neznancima.
Nismo znali za bežični telefon, o mobilnom da i ne govorimo. Nismo slušali stereo snimke, UKV radio, kasete, CD - e, DVD - e, elektronske pisaće mašine, računare, prenosne računare.
Notebook je bila beležnica.
Satove smo navijali svaki dan. Ništa nije bilo digitalno, ne satovi, ni kućni aparati nisu imali svetlećih prikazivača. Kada već govorimo o mašinama, nije bilo bankomata, mikrotalasnih pećnica, radio-budilnika. O videorekorderima i videokamerama da ne govorimo..
Nije bilo instant fotografija u boji, samo crno-bele, a za razvijanje je trebalo pričekati barem 3 dana. Fotografija u boji također nije bilo.
Kada je na nekom proizvodu pisalo Made in Japan, to je značilo da je lošeg kvaliteta, a proizvoda sa natpisom Made in Korea, Taiwan ili Thailand, a pogotovo Made in China nije ni bilo.
Nismo čuli za Pizza-cut ili McDonald's, ni za instant kafu, veštačke zaslađivače. U trgovini je bilo moguće kupiti nešto za 5 do 10 centi. Sladoled, vozna karta ili osvežavajuće piće stajalo je 10 centi.
Novi automobil je stajao 1.000 $, ali ko je imao toliko novaca?
U moje vreme, trava je bila nešto što smo kosili, a ne pušili.
Mi smo bili poslednji koji su bili uvereni da žena treba muža da bi imala dete..
Sada mi reci koliko ti misliš da sam star?
- E, deda... Više od 200 godina!? - odgovori unuk.
- Ne, dragi moj, samo pedeset!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin
avatar

Posts : 472
Reputacija : 1
Join date : 26.02.2010
Age : 49
Location : Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Poučne priče s raznih strana sveta   Ned Dec 12, 2010 1:09 pm

„Ja? Slep? Izgubio sam vid pre četiri godine, to je tačno. Ali zbog toga nisam slep. Vidim, samo drugačije.“ Posle kraće stanke, učitelj upita : „ A ti?“
Tin Vin je razmišljao. „Mogu da razlikujem svetlost od tame, drugo ne.“
„Zar nemaš nos da mirišeš?“
„Imam.“
„Imaš li ruke da dodiruju?“
„Naravno.“
„Nemaš uši da čuju?“
„Naprotiv, imam.“ Tin Vin se trgnu. Da li da priča doživljaj učitelju? Bilo je to pre nedelju dana i više nije sigura da li se radilo o njegovoj mašti. Radije je prećutao.
„Šta ti više treba?“, upita U Maj. „Najbitnije stvari su nevidljive.“ Ćutao je dugo, a onda nastavi: „Naša čula vole da nas zavedu. Vid je najvarljiviji. Navodi nas da mu verujemo najviše. Ubeđeni smo da vidimo okolinu, ali to je samo površina, a mi je prihvatamo kao stvarnost. Moramo naučiti da dokučimo srž stvar, njihovu suštinu. U tom slučaju, oči su prepreka. One nas skreću s tog puta. Zaslepljuju nas. Ko se suviše oslanja na njih, zapostavlja druga čula. Time ne mislim samo na uši i nos. Govorim o organu koji je u nama, ali nemamo ime za njega. Nazovimo ga kompas našeg srca.“

Tin Vin nije razumeo šta U Maj hoće time da kaže. Rado bi pitao nešto, ali starac mu ne dade da dođe do reči. Pružio mu je ruke i dečaka iznenadi njihova toplina.

„Nauči da misliš o tome“, nastavi U Maj. „Ko je bez vida, mora biti uvek na oprezu. Zvuči jednostavnije nego što uistinu jeste. Moraju se pratiti pokreti i disanje. Ako bih bio nepažljiv, čula bi me prevarila. Pigravala bi se sa mnom kao bezobrazna deca koja traže pažnju. Na primer, ako sam nestrpljiv, želim da sve ide brzo. Požurim i, naravno, naletim na čaj ili činiju supe. Ili ne čujem šta drugi govore, jer su moje misli ko zna gde. Dešava se isto ako u meni ključa bes. Naljutio sam se jednom na nekog mladog monaha i odmah nakon toga ugazio u ognjište u kuhinji. Nisam čuo pucketanje, niti sam namirisao vatru. Bes je potisnuo moja čula. Tin Vine, nije problem u očima i ušima. Bes nas čini gluvim i slepim. Strah, ljubomora i sumnja takođe. Kada se plašiš ili si ljut, preokrene ti se svet i izbačen si iz ravnoteže. Dešava se isto i ljudimo koji vide, ali oni nisu svesni toga.“
------------------------------

Priča po kojoj se živi


Bila jednom djevojka koja je samu sebe mrzila zbog toga što je bila slijepa. Ona je mrzila svakog osim svog voljenog dečka. On je uvijek bio tu za nju. Rekla mu je: 'Kad bih samo mogla vidjeti svijet, udala bih se za tebe'
Jednog dana netko je donirao par očiju za nju. Kada su joj odstranili zavoje mogla je vidjeti sve, uključujući i svog dečka.

On je upita: 'Sada kad vidiš svijet, hoćeš li se udati za mene?'

Ona ga pogleda i uoči da je slijep. Prizor njegovih zatvorenih očnih kapaka je šokira. Nije to očekivala. Sama pomisao da ih mora gledati čitav svoj život povede je da odbije udati se za njega.

Njezin momak ode u suzama i nekoliko dana poslije napisa joj pismo:
'Dobro čuvaj svoje oči, draga moja, jer prije nego što su bile tvoje, te su oči bile moje.'

Eto kako ljudski mozak najčešće funkcionira u takvim situacijama. Veoma rijetko se čovjek sjeća kakav je život bio prije, tko je uvijek bio tu za nas u najtežim situacijama.

Život je poklon.

I danas, prije nego kažeš neku ružnu riječ - pomisli na one koji ne mogu govoriti.

Prije nego se počneš žaliti na okus hrane - pomisli na one koji nemaju što jesti
.
Prije nego se požališ na svoga dečka ili curu - pomisli na one koji mole Boga da im podari sudruga.

I danas, prije nego što se požališ na život - pomisli na one koji su umrli prerano.

Prije nego što se počneš svađati s onim tko nije očistio ili pomeo kuću - sjeti se onih ljudi
koji žive na ulici.

Prije nego se počneš žaliti za dužinu puta koji moraš prijeci vozeći - sjeti se onih koji istu tu udaljenost hodaju svojim nogama.

I prije nego i pomisliš uperiti prst u nekoga i počneš ga osuđivati, sjeti se da nitko od nas nije bezgrješan.

I kada te loše misli počnu bacati u depresiju - ti stavi osmijeh na svoje lice i pomisli: 'Ja sam živ i još sam tu!'
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin
avatar

Posts : 472
Reputacija : 1
Join date : 26.02.2010
Age : 49
Location : Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Poučne priče s raznih strana sveta   Ned Dec 12, 2010 1:11 pm

Zvuk novca

Jednom je prilikom bijelac pozvao svoga prijatelja Indijanca u goste u veliki grad. Poveo ga je u razgledavanje grada i dok su se šetali Indijanac najednom reče: 'Čujem cvrčka!'
'Nemoguće da od ovolike buke, brujanja automobila i galame ti možeš čuti cvrčka', reče bijelac.

Indijanac se na to sagne, razgrne grm i pokaže malog cvrčka. 'Ali kako?' upita bijelac.

Indijanac na to zatraži jedan novčić i ispusti ga na pločnik. Novčić zazveči! Prolaznici se zaustaviše i okrenuše prema mjestu odakle je dolazio zvuk palog novčića.

'Ono što si naučio slušati, čut ćeš, ma kakva buka bila, ma gdje bio', odgovori Indijanac. 'Vidiš, ovi ljudi su u buci čuli novčić, ali cvrčka nisu čuli.'
-------------------------


Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin
avatar

Posts : 472
Reputacija : 1
Join date : 26.02.2010
Age : 49
Location : Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Poučne priče s raznih strana sveta   Pon Dec 13, 2010 3:37 am

Stvarna vrijednost prstena

«Dolazim ucitelju, jer se osjećam tako bezvrijednim da nemam volje ni za što. Kažu mi da sam ni za što, da ništa ne radim dobro, da sam nespretan i prilično glupav. Kako se mogu popraviti? Što mogu učiniti da me više cijene?»

Učitelj mu je, i ne pogledavši ga, rekao: «Baš mi je žao, momče. Ne mogu ti pomoći budući da prvo moram riješiti svoj problem. Možda poslije...» Malo je zastao i dodao:»Kad bi ti meni pomogao, brže bih to riješio i možda bih ti onda mogao pomoći.»
«V... vrlo rado, učitelju», oklijevao je mladić osjećajući da je opet bezvrijedan i da su njegove potrebe zapostavljene.

«Dobro», nastavio je učitelj. Skinuo je prsten koji je nosio na malom prstu lijeve ruke i pružajući ga mladiću, dodao: «Uzmi konja koji je vani i odjaši do tržnice. Trebam prodati ovaj prsten jer moram vratiti dug. Moraš za njega dobiti najbolju moguću cijenu i ne prihvaćaj manje od jednog zlatnika. Idi i što prije se vrati s tim novčićem.»

Mladić je uzeo prsten i otišao. Čim je došao na tržnicu, stao je nuditi prsten trgovcima, koji su ga promatrali sa zanimanjem dok im mladić nije rekao koliko traži za njega. Kad je mladić spomenuo zlatnik, neki su se smijali, drugi su okretali glavu i samo je jedan starac bio dovoljno ljubazan da mu objasni da je zlatnik prevrijedan da bi ga dobio u zamjenu za prsten. Netko je htio pomoći te mu ponudio srebrnjak i bakrenu posudicu, ali mladić je dobio upute da ne prihvaća ništa manje od zlatnika pa je odbio ponudu.

Nakon što je ponudio prsten svima koje je sreo na tržnici, a bilo ih je više od stotinu, shrvan zbog neuspjeha popeo se na konja i vratio se.
Kako je samo mladić želio zlatnik, da ga može dati učitelju i riješiti ga brige kako bi napokon dobio njegov savjet i pomoć! Ušao je u sobu.

«Učitelju», rekao je, «žao mi je. Ne mogu dobiti to što tražiš. Možda sam mogao dobiti dva ili tri srebrnjaka, ali sumnjam da ću ikoga moći zavarati u vezi s pravom vrijednošću prstena.»

«To što si rekao veoma je važno, mladi priajtelju», odgovorio je učitelj. «Najprije moramo doznati pravu vrijednost prstena. Ponovno uzjaši konja i idi zlataru. Tko to može znati bolje od njega? Reci mu da želiš prodati prsten i pitaj ga koliko ti može dati za njega. Ali ma koliko ti nudio, nemoj mu ga prodati. Vrati se ovamo s prstenom.»

Mladić je opet uzjahao konja.
Zlatar je pregledao prsten uz svjetlo uljanice, pogledao ga kroz povećalo, izvagao i rekao mladiću:
«Reci učitelju, momče, da mu ako ga želi odmah prodati, za prsten ne mogu dati više od pedeset osam zlatnika.»
«Pedeset osam zlatnika?» uzviknuo je mladić.
«Da», odgovorio je zlatar. «Znam da bismo vremenom za njega mogli dobiti šezdesetak zlatnika, ali ako ga hitno prodaje...»

Mladić je uzbuđeno odjurio učiteljevoj kući i rekao mu što se dogodilo.
«Sjedni», rekao mu je učitelj nakon što ga je saslušao.

«Ti si poput ovoga prstena: pravi biser, vrijedan i jedinstven. I kao takva može te procijeniti samo pravi stručnjak. Zašto ideš kroz život želeći da netko nebitan otkrije tvoju pravu vrijednost?»

I rekavši to, ponovno stavi prsten na mali prst lijeve ruke.
------------------------------------------------

Voleli ga ili mrzeli, s ovim je pogodio u srž. Bill Gates je održao govor u Srednjoj skoli o 11 stvari koje deca nisu i neće naučiti u skoli. Govorio je o tome kako politički korektni učitelji stvaraju generacije dece bez koncepta realnosti i kako ih taj koncept vodi u neuspeh u pravom svetu.

Pravilo 1: Život nije fer, navikni se na to.

Pravilo 2: Svet nije briga za tvoje samopoštovanje. Svet očekuje da postigneš nešto pre nego što počnes da osećaš dobro u svojoj koži.

Pravilo 3: Nećeš zarađivati $60,000 godišnje čim izađeš iz srednje škole. Nećeš biti potpredsednik sa službenim telefonom, sve dok to ne zaradiš.

Pravilo 4: Ako misliš da ti je učitelj strog, čekaj dok ne dobiješ šefa.

Pravilo 5: Pečenje hamburgera nije ti ispod časti.. Tvoji preci su imali drugu reč za pečenje hamburgera: zvali su to prilikom.

Pravilo 6: ako pogrešiš, nisu tvoji roditelji krivi, ne kukaj nad svojim greškama, uči iz njih.

Pravilo 7: pre tvog rođenja, tvoji roditelji nisu bili dosadni kao sada. Postali su takvi zbog plačanja tvojih računa, čišćenja tvoje odeće i slušanja tebe kako pričaš kako si cool. Stoga pre nego spasiš šume od parazita, pokušaj da složiš ormar u svojoj vlastitoj sobi.

Pravilo 8: Tvoja škola ima način za rešavanje i pobednika i gubitnika, život nema. U nekim školama ukinuli su negativne ocene i daju ti bezbroj prilika da daš pravi odgovor. Ovo nema nikakve sličnosti sa stvarnim životom.

Pravilo 9: Život nije podeljen u semestre. Nema slobodnog leta i vrlo malo šefova je zainteresovano da ti pomogne da nadeš sebe. To čini u svoje slobodno vreme.

Pravilo10: Televizija nije pravi život. U pravom životu ljudi moraju da napuse kafić i odu na posao.

Pravilo11: Budi ljubazan prema štreberima. Velike su šanse da ćeš raditi za jednog.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin
avatar

Posts : 472
Reputacija : 1
Join date : 26.02.2010
Age : 49
Location : Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Poučne priče s raznih strana sveta   Uto Dec 14, 2010 12:51 pm

Zasto vicemo??

Jednom je ucitelj pitao svoje ucenike:
"Zasto ljudi vicu kad su ljuti?"

Ucenici su razmisljali neko vreme:
"Zato sto izgubimo strpljenje - zato vicemo" - rece jedan

"Ali, zasto bi vikao ako je osoba pored tebe?" - pita ucitelj - "zar nije moguce govoriti tiho i lagano?"

Ucenici su davali jos neke odgovore, ali nijedan nije zadovoljio ucitelja

Naposletku je objasnio:

"Kada su dve osobe u svadji, ljutite, njihova se srca jako udalje..Zato moraju vikati jedno na drugoga, da njihov krik premosti udaljenost i da se mogu cuti. Sto su ljuci, glasnije moraju vikati, jer je udaljenost medju njima sve veca.

Potom je ucitelj pitao:

"Sta se dogodi kada se dve osobe zaljube?. Ne vicu jedan na drugoga, vec govore tiho i nezno. Zasto? Njihova srca su veoma blizu. Udaljenost medju njima je veoma mala.
A sta se dogodi kada se jos vise zaljube? Ne govore. Samo sapucu i jos vise zblizuju u svojoj ljubavi..Konacno, ne trebaju vise ni sapat. Samo se gledaju i to je sve. Takve su dve osobe koje se vole."

Onda je rekao:

"Kada se svadjate, nemojte dozvoliti da se vasa srca udalje, ne izgovarajte reci koje bi vas mogle jos vise udaljiti, jer ce doci dan kada ce udaljenost biti tako velika, da vise nikad nece biti puta nazad."
----------------------------------


Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin
avatar

Posts : 472
Reputacija : 1
Join date : 26.02.2010
Age : 49
Location : Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Poučne priče s raznih strana sveta   Uto Dec 14, 2010 12:51 pm

Povratak sebi...

Istinski napredak u današnje vreme sastoji se u povratku sebi. Bolje je doneti pogrešnu odluku, nego ne doneti odluku uopšte. Jer iz grešaka svojih postupaka možeš da učiš. A ako ne donosiš odluke zbog prisustva straha, ti treniraš svoj um da beži od odlučivanja. Ako ne sumnjate u ono što želite postići, a pritom uporno vežbate i učite iz vaših neuspjeha, vi ćete doći do tačke gdje će se vaš cilj sam od sebe ispuniti. Mnoge naše najlepše želje i ideje ostaju samo zato neispunjene, jer nismo doneli čvrstu odluku da ćemo istrajati do kraja.
Kada u životu imaš konkretan cilj i plan i trudiš se da to i ostvariš, tada svoj život možeš graditi kao piramidu. Svaki dan jedan kamen. I kada pri svakoj odluci imaš u vidi celu piramidu, ti sa svakim sledećim kamenom jačaš samog sebe. Uvek ćeš znati zašto nešto radiš. To tvom životu daje snagu da prevaziđeš bilo koju prepreku. Ko ne zna šta je za njega važno ili manje važno, on će uvek sumnjati u svoje odluke. I najbolji plan neće vam biti od koristi, ako u njega duboko ne verujete. Vera je moć koja te pokreće. Sumnja je moć koja te sputava. Kada sumnjaš, ne veruješ.Tamo gde ima sumnje, tu vera ne stanuje. I uvek će ti faliti ona snaga koja bi te dovela do cilja. Ako ne poznaješ uzrok problema, nisi u stanju da izmeniš posledice.

Ono u šta ne veruješ, ne možeš ni postići. Ono što sebi ne možeš predstaviti, u to moraš da veruješ.
Verovati u sebe tako snažno, da ta vera bude jača od sumnje je osobina retkih koji će dostići vrhunac u svemu.
Svaka prirodna potreba koju dugo potiskujemo u sebe, vodi nas do depresije i bolesti.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
Nick Fun Person

avatar

Posts : 62
Reputacija : 3
Join date : 06.12.2010

PočaljiNaslov: Re: Poučne priče s raznih strana sveta   Uto Dec 14, 2010 12:53 pm

Poput ruže...

Neki čovjek je s ljubavlju uzgajao ružu. Pažljivo se brinuo o njoj i zalijevao je. Prije nego što je procvjetala on ju je pomno promatrao. Vidio je da će se pupoljak uskoro otvoriti... ali je zamijetio trnje na stabljici i pomislio: "Kako može predivan cvijet nastati iz biljke koja je opterećena s tako mnogo oštrog trnja?"
Ozlovoljen tom mišlju, čovjek je zanemario ružu, uskratio joj vodu i prije no što se je ruža rascvjetala - uvenula je!

Tako je i s mnogim ljudima.
U duši svakog čovjeka nalazi se ruža. Bog je usađuje u nas prilikom rođenja među trnje nedostataka. Mnogi ljudi gledaju sebe i vide samo trnje - nedostatke. Očajavaju, misleći da ništa vrijedno ne može proizići iz njih. Nikad ne realiziraju svoje potencijale kojima ih je Bog obdario. Oni sami ne mogu vidjeti ružu u svojoj duši. Netko im drugi mora pomoći - pronaći je. Pomozi ljudima oko sebe nadjačati nedostatke. To je karakteristika Božje ljubavi koju možemo udijeliti svakome. Ako pomogneš nekome naći ružu u njegovoj duši, on će pobijediti trnje. I cvjetat će uvijek... iznova...

Svatko od nas može obogatiti ovaj svijet i učiniti ga ljepšim. Treba samo imati srca. Treba imati hrabrosti dodirnuti drugoga srcem.

Nebojte se pokazati da imate srce! Dodirnimo bližnjega srcem!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Nick Fun Person

avatar

Posts : 62
Reputacija : 3
Join date : 06.12.2010

PočaljiNaslov: Re: Poučne priče s raznih strana sveta   Uto Dec 14, 2010 12:54 pm

Robijaš i mrav


Robijaš je godinama živjeo sam u izolovanoj ćeliji, nikoga nije vidjeo, niti je sa bil...o kim govorio, a hrana mu je doturana kroz otvor u zidu. Jednog dana u ćeliju je ušao mrav. Čovjek ga je zadivljeno posmatrao, dok je mrav išao gore-dole ćelijom. Pustio je da mu se popne na dlan da bi ga bolje vidjeo, davao mu je po neku mrvicu hrane i noću bi ga poklopio metalnom posudom.

Jednog jutra, iznenada je shvatio da mu je trebalo deset dugih godina izolacije da bi njegove oči primjetile ljepotu običnog mrava.

Ponekad je potrebno dosta vremena i posebnih okolnosti da bi shvatili ljepotu svijeta oko nas.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Nick Fun Person

avatar

Posts : 62
Reputacija : 3
Join date : 06.12.2010

PočaljiNaslov: Re: Poučne priče s raznih strana sveta   Uto Dec 14, 2010 1:02 pm

Vrhovni bog Brama je jednom, prerušen u putnika, išao zemljom gledajući šta ljudi rade. Na jednom proplanku ugledao je čovjeka kako vježba gađanje strijelom u metu. Taj čovjek je to uporno radio čitav dan, i Brama mu najzad priđe i upita ga:
"Reci mi, dobri čovječe, zašto tako uporno vježbaš?"
Ovaj mu odgovori da je on najbolji lovac na jelene na svijetu i da ima samo jedan cilj u životu - da ga niko u tome ne pretekne.
"Otkud znaš da si najbolji?", upita Brama.
"Nema sumnje u to", odgovori čovjek, "ja sam jedini na svijetu odjednom ubio tri jelena jednom istom strijelom. Sačekao sam da se poredaju u jednoj liniji i tada sam odapeo strijelu. Ona je probila dva jelena i zaustavila se u trećem. Niko osim mene to nije uspio".
"Nisi ti najbolji", rekao je Brama, "da bi bio najbolji na svijetu morao bi jednom strijelom da ubiješ čitavo krdo jelena".
"To je nemoguće", pobuni se čovjek.
"Sasvim je moguće. Ja sam Brama i mogu da te naučim da to postigneš." Brama je zbacio putničku odjeću i pokazao se pred lovcem u svom sjaju svoje božanske prirode.
"Nauči me", uzviknuo je čovjek, "ja ću učiniti sve da postanem najbolji lovac na jelene na svijetu! Sve!!!"
"Da bi to postigao ne treba da vježbaš lukom i strijelom, već treba da meditiraš. Uđi u pećinu, seljaci će ti ispred nje ostavljati hranu i vodu, i sve svoje budno vrijeme meditiraj. Poslije nekog vremena postaćeš najbolji lovac na jelene na svijetu. Jednom strijelom moći ćeš da ubiješ krdo jelena."
Ne oklijevajući ni trena, lovac na jelene je ušao u pećinu i počeo da meditira. Brama ga je zaboravio - znate, bogovi su ponekad zaboravni - i poslije trideset godina, kad je opet prolazio tim krajem, sjetio se šta je tražio od onog čovjeka. Došao je do ulaza u pećinu i u polumraku ga ugledao kako meditira zatvorenih očiju. "Hej, probudi se, probudi se!", povikao je Brama, "već trideset godina meditiraš. Evo ti luk, evo ti strijele, ti si sad najveći lovac na jelene, na svijetu ti nema ravnog..."
Od čovjeka je do Brame dospjelo samo tiho mrmljanje: "Kakav luk? Kakve strijele? Kakav lovac na jelene?!? Ja hoću samo Istinu!"



Pouka ove priče je da je lični interes ono što često dovodi ljude na duhovnu stazu: neki žele konkretne moći, neki hoće mudrost uz pomoć koje će bolje razumjeti sebe i svijet, neki žele da jednostavno postanu bolje osobe koje će okolina poštovati i uvažavati, neki očekuju nagradu koju će im više sile dodjeliti zbog duhovnih vrlina... Koliko god neki od ovih ciljeva zvučali uzvišeno, sve su to ego-igrarije koje nas uvlače u ovu priču, obećavajući konkretnu korist i konkretne nagrade. Ali, pravi spiritualni razvoj je uvijek nešto potpuno drugačije od onoga što očekujemo na početku puta. Što dalje odmičemo na tom putu, sve više shvatamo da ciljevi koje smo prethodno postavili nikako nisu krajnji ciljevi, već samo usputne stanice na putovanju ka Najvišem Cilju. Rad na sebi, s spiritualnim ciljem, je moćna rijeka koja polako ali neumitno usisava u sebe sva druga ponašanja. Ona mogu da traju duže ili kraće, ali se na kraju uvijek uliju u tu rijeku i sve biva podvedeno pod isti Cilj; kada se cijeli predamo Najvišem Cilju, sve ostalo će s vremenom doći na svoje mjesto.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
NesaDeBeli
Admin
avatar

Posts : 472
Reputacija : 1
Join date : 26.02.2010
Age : 49
Location : Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Poučne priče s raznih strana sveta   Uto Dec 14, 2010 1:39 pm

Palacinke

U subotnje jutro šestogodišnji Filip odlučio je ispeći palačinke za svoje roditelje. Pronašao je u kuhinji najveću posudu za miješanje i kuhaču, popeo se na stolac i otvorio ormarić te izvadio posudu s brašnom i malo prosuo po podu. Svojim je ručicama pokušao staviti brašno u posudu za miješanje, dodavao je mlijeko, malo šećera, ostavljajući brašnasti trag za sobom koji je već sada imao i otiske šapa kućnog mačka.

Filip je bio sav posut brašnom i postajao sve uzrujaniji. Želio je da ovo bude nešto dobro za mamu i tatu, ali postajalo je sve gore. Nije znao što napraviti nakon toga, sve to staviti u pećnicu ili na štednjak (i nije znao kako upaliti štednjak!). Vidjevši vlastitog mačka kako liže smjesu iz posude, pokušavajući ga odgurnuti, prevrnuo je karton s jajima na pod. Očajnički je pokušavao počistiti veliki nered koji je nastao, ali se poskliznuo na jaja i uprljao svoju bijelu pidžamu.

Tada je uočio tatu kako stoji na vratima. Krokodilske suze potekle su iz njegovih očiju. Sve što je on želio bilo je: napraviti nešto dobro, ali nastao je grozan nered. Bio je uvjeren da sada slijedi kazna, možda čak i packe.
No, tata ga je samo gledao. Krenuo je prema njemu kroz sav nered u kuhinji, primio ga u svoje ruke, zagrlio ga, čak zaprljao i vlastitu pidžamu…

Takav je i Bog s nama. Mi pokušamo napraviti nešto dobro u životu, ali nastane opći nered. Ljubav nam postane klizava, povrijedimo prijatelja ili nas vlastiti posao izluđuje, ili nas, jednostavno, zdravlje napusti. Ponekad samo ostanemo uplakani jer ne možemo napraviti ništa drugo. Tada nas Bog podiže u svoje ruke i voli nas i oprašta nam.

No, samo zato što smo mi u stanju napraviti veliki nered, to ne znači da trebamo prestati “peći palačinke”, za Boga ili za ostale. Prije ili kasnije već ćemo uspjeti… Nemoj prestati “peći palačinke”… Nastavi voljeti…
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
Nick Fun Person

avatar

Posts : 62
Reputacija : 3
Join date : 06.12.2010

PočaljiNaslov: Re: Poučne priče s raznih strana sveta   Uto Dec 14, 2010 1:43 pm

Ustrajnost

Čovjek koji pouzdano kroči u smjeru svojih snova, začas će se susresti sa neočekivanim uspjehom. Gradimo li kule u zraku, naš trud neće propasti, jer one tamo i pripadaju. Potrebno ih je samo poduprijeti temeljima. Mnoge osobe su ograničene u mislima, postupcima i rezultatima. Nikada ne prelaze granice ograničenja što su ih sami sebi postavili ili ih im je postavio netko drugi. Drugi nas mogu zaustaviti privremeno, ali mi smo jedini koji to možemo učiniti trajno.

Odrastao slon svojom surlom može podići blizu tonu tereta. Pripitomljeni slon mirno stoji vezan uz mali drveni štapić zaboden u zemlju. Dok je još bio mlad i nije dostigao svoju punu snagu, slona vežu teškim lancem za nepokretan željezni stup. Tim postupkom, nameću slonu da shvati, da koliko god snažno pokušavao prekinuti lanac ili pomaknuti i iščupati stup, to mu nije moguće učiniti. Kad slon postane velik i snažan, on i dalje vjeruje, sve dok ispred sebe na tlu vidi stup i lanac.
Netko se narugao čovjeku u pokušaju “nemogućeg”: “O, to nikada nećeš moći učiniti, barem nitko do sada nije uspio.” Ali on je skinuo kaput i zasukao rukave, i počeo raditi. Ako se i brinuo, to je skrivao. Podignute glave i prikrivenog osmijeha, bez imalo sumnje ili dvojbi, počeo je pjevati baveći se onime što se nije moglo učiniti i učinio je to.

Tisuće će vam ljudi reći da se nešto ne može napraviti, tisuće ljudi će vam proricati neuspjeh, tisuće će vam isticati, jedan za drugim, opasnosti koje samo čekaju da vas napadnu. Ali samo se bacite na posao sa tračkom osmijeha, zatim uzdignite glavu i počnite. Samo počnite pjevati baveći se time, što se ne može napraviti. I tako ćete uspjeti!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Nick Fun Person

avatar

Posts : 62
Reputacija : 3
Join date : 06.12.2010

PočaljiNaslov: Re: Poučne priče s raznih strana sveta   Uto Dec 14, 2010 1:44 pm

Rasizam u avionu

Žena bjelkinja, stara oko pedeset godina, sjeda pored jednog crnca.Vidno uznemirena pozove stjuardesu.
Stjuardesa : -U čemu je problem, gospođo?
Bijela žena: -Zar ne vidite? Smjestili ste me pored jednog crnca!! Nezamislivo mi je sjediti pored jednog od tih… tih odvratnih ljudi. Dajte mi drugo mjesto, molim vas!!

Stjuardesa: -Čini mi se da su sva mjesta zauzeta. Provjerit ću ima li koje prazno.
Stjuardesa se udaljila i vratila nakon nekoliko minuta:
-Gospođo, u ekonomskoj klasi nema mjesta. Imamo još jedno jedino mjesto u prvoj klasi.
Prije nego je gospođa uspjela izustiti i jednu jedinu riječ, stjuardesa nastavi:
-U našoj aviokompaniji je gotovo nedopustivo da putnik iz ekonomske klase sjedi u prvoj klasi. Ali, isto tako, bilo bi skandalozno siliti nekoga da sjedi pored osobe koja je ispod svih nivoa.
Zatim se okrene crncu i reče:
-Dakle, gospodine, ako želite, uzmite svoju ručnu prtljagu i premjestite se u prvu klasu.
Putnici koji su slušali ovaj razgovor spontano su počeli pljeskati.

****
Kada je Albert Einstein došao u Sjedinjene Američke Države, pitali su ga koje je rase.
Odgovorio je: “Ljudske!”.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
NesaDeBeli
Admin
avatar

Posts : 472
Reputacija : 1
Join date : 26.02.2010
Age : 49
Location : Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Poučne priče s raznih strana sveta   Čet Dec 16, 2010 3:44 am

Dva vrapčića

Dva su vrapčića u proljeće bezbrižno čavrljala na vrbovoj grani.
Jedan se udobno smjestio na vrhu vrbe, a drugi je stajao na dnu u račvama iz kojih se vrba granala.
Nakon nekog vremena vrapčić s vrha dobaci onom dolje: ''Baš je krasno ovo zeleno lišće!''
Vrapčić u račvama to shvati kao izazov, pa kratko odbrusi: ''Lišće je bijelo, osim ako s tvojim vidom nešto nije u redu!''
''Slijep si ti, ja vidim da je lišće zeleno!'' reče vrapčić s vrha.
Onaj dolje usmjeri svoj kljun prema drugu na vrhu i zasikta: ''Kladim se u perje iz repa da je bijelo, ti nemaš pojma ili si poludio!''
Onog gore je već spopao bijes. Sručio se na druga da mu održi lekciju. Ovaj se, međutim, nije maknuo s mjesta. Perje oko vrata stršilo mu je na sve strane i vidjelo se da je spreman na dvoboj. Prije nego zapodjenuše bitku pogledaše gore u lišće.
Vrapčiću s vrha ote se uzdah: ''Oh, pa odavde doista izgledaju bijeli!''
''Pogledajmo ih ipak i odozgo!'' predloži on svom prijatelju.
Popnu se gore i gotovo u jedan glas rekoše: ''Odavde su zeleni''.


Ne sudi nikoga dok nisi barem sat vremena hodao u njegovim cipelama.
-----------------------
Želim ti sva godišnja doba

Želim ti uvijek iznova iskustvo da je život sam po sebi najveći od svih darova. Tada će tvoja nova godina života biti više od puka koračanja u brojkama. Ti se možeš i mijenjati, smiješ uvijek iznova gledati život s nove strane. To što sebi danas još ne možeš zamisliti, možeš susresti već sutra. Pođi jednostavno ususret novosti koja već čeka na tebe.

Želim ti sve ono što ne možeš kupiti novcem. Susrete s ljudima koji te mogu potaći i promijeniti, otvorene oči i uši za mnoge prilike koje nam se u životu nude. Svaka od njih je jedinstvena i dragocjena. Ne želim ti veliku sreću i ispunjenje svih tvojih želja, nego sposobnost da prepoznaš male radosti i podijeliš ih s drugima. Želim ti nerazorivu nadu koja ti, unatoč svih razočaranja, daje uvijek iznova vjerovati u dobro u ljudima i u samome sebi. Želim ti vrijeme za život, da ti susreti s drugima ili mirni trenuci sa samim sobom budu važniji od želje za imetkom i pritiska termina.

Svejedno, u koje si vrijeme godine rođen, u područje tvoga života spadaju sva godišnja doba. Dio ispunjena života su i naoko nespojive suprotnosti, koje mogu biti tako različite kao proljeće i jesen, kao ljeto i zima. Upravo takva različita iskustva čine tvoj život bogatim i jedinstvenim. Darivaju ti snagu preko koje se možeš sve više razvijati, snagu koja ti daje iznutra rasti.

Želim ti sva godišnja doba na tvome putu
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin
avatar

Posts : 472
Reputacija : 1
Join date : 26.02.2010
Age : 49
Location : Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Poučne priče s raznih strana sveta   Čet Dec 16, 2010 3:48 am

U krugu radosti

Jednog dana, ne tako davno, na vrata nekog samostana pokucao seljak iz obližnjeg mjesta. Kad brat vratar otvori teška hrastova vrata, seljak mu sa smješkom pruži prekrasan grozd. "Brate vrataru", kože došljak, "znaš li ti kome sam donio ovaj najlijepši grozd što sam ga ubrao u svom vinogradu?"
"Ravnatelju samostana ili nekom drugom bratu iz naše zajednice." "Ne! Tebi sam ga donio!" "Meni?" ozarena će lica iznenađeni brat vratar. "Zar si ga baš meni donio?" "Naravno, tebi sam ga donio jer si me uvijek ljubazno i prijateljski primao kad sam dolazio zatražiti kakvu pomoć. Htio sam te malo razveseliti ovim grozdom." Učinilo mu se da je i sam obasjan rumenilom s vratarevog lica.
Brat vratar je grozd stavio na vidljivo mjesto i cijelo ga jutro pogledavao s divljenjem. Grozd bijaše doista prekrasan. Odjednom mu padne na pamet: "Zašto ja ne bih ovim grozdom obradovao našeg ravnatelja?!"
Uzeo je grozd i odnio ga starješini samostana. Ovaj se grozdu iskreno obradovao. No, uskoro se sjeti starijega bolesnog brata i odluči: "Odnijet ću ga njemu, neka se malo osladi." Tako je grozd ponovno krenuo dalje. Nije, međutim, dugo ostao ni u sobi bolesnog brata. Ovaj je naime naumio njime obradovati brata kuhara koji se po cijeli dan znoji oko peći. Brat kuhat je grozd poslao bratu sakristanu (da ga malo razveseli), a ovaj ga je odnio najmlađem bratu u samostanu, od kojeg je grozd opet pošao dalje. Kružeći od brata do brata, grozd je ponovno dospio k bratu vrataru (da ga malo razveseli). Tako bi zatvoren krug, krug radosti.

Nemoj čekati da netko drugi započne. Na tebi je danas red da otvoriš krug radosti. Ponekad je dovoljna mala iskra da zapali veliku vatru. S iskrom dobrote moglo bi se početi mjenjati svijet. Ljubav je jedino blago koje se umnaža dijeljenjem. To je jedini dar koji se to više uvećava što se više troši. To je ujedno i jedino poduzetništvo u kojem se upravo trošenjem više zarađuje. Poklanjaj to blago, razdijeli ga, razbacuj ga na sve strane, do dna isprazni džepove i košare, isprazni čašu i sutra ćeš ga naći još više nego si ga imao jučer.

Bruno Ferrero
--------------
Одговор или два?

На часу математике учитељица упита седмогодишњег Николу.
„Ако ти дам једну јабуку и још једну и још једну, колико ћеш имати јабука?“
Кратко размисливши, Никола самоуверено одговори: „Четири!“
Очекујући исправан одговор (три) учитељица се зачуди. Била је разочарана. „Можда дечак није добро чуо,“ помисли у себи. Стога она понови питање:
„Никола, слушај пажљиво. Ако ја теби дам једну јабуку и још једну и још једну, колико ћеш имати јабука?“

Никола примети разочарење на учитељицином лицу. Овога пута израчуна на прсте. Међутим, и поред тога, трагао је за одговором који би могао усрећити учитељицу. Та потрага није била за исправним одговором, него за оним који ће усрећити учитељицу. Најзад, нешто оклевајући, Никола одговори:
„Четири...“
Разочарење оста на учитељицином лицу. Ту се она присети да Никола воли јагоде. При том помисли да дечак можда није љубитељ јабука, па стога и не може да се усредсреди. Зато она, са нескривеним узбуђењем и светлуцањем у очима, упита:
„Ако ти дам једну јагоду и још једну и још једну, колико ћеш јагода имати?“
Видећи је срећну, Николица поново упосли прстиће. Овога пута није осећао никакав притисак, за разлику од учитељице која је силно желела да нови приступ донесе успех. Малишан, уз оклевајући осмејак, одговори:
“Три!“
Учитељицино лице озари победнички осмех. Њен приступ је уродио плодом. Дошло јој је да сама себи честита. Ипак, још једна ствар је остала да се уради. Поново га је упитала:
Дакле, ако ти дам једну јабуку и још једну и још једну, колико ћеш јабука имати?“
Никола одговори без оклевања:
„Четири!“
Учитељица је била збуњена.
„Како, Никола, како?“ – упита га нешто повишеним гласом у коме се могла осетити љутина.
Никола јој тихим и бојажљивим гласићем одговори:
„Зато што већ имам једну јабуку у торби.“


Наравоученије: Уколико вам неко пружа одговор који је различит од онога који очекујете, немојте мислити да је он погрешан. Могуће је да вам се углови посматрања не подударају. Саслушајте пажљиво и покушајте да разумете, али без предубеђења.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin
avatar

Posts : 472
Reputacija : 1
Join date : 26.02.2010
Age : 49
Location : Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Poučne priče s raznih strana sveta   Čet Dec 16, 2010 3:57 am

Мој тата када сам имао...

4 године

Мој тата може све!

5 година

Мој тата зна пуно тога.

6 година

Мој тата је паметнији од твог тате.

8 година

Мој тата не зна баш све.

10 година

Време у коме је мој тата одрастао било је другачије.

12 година

Па добро сад! Природно, мој тата не зна баш све с тим у вези. Стар је да би се сећао свог детињства.

14 година

Не обраћај пажњу на мог оца. Он је тако старомодан.

21 година

Он? Боже мој, тотално му је прошао рок употребе!

25 година

Тата зна понешто о томе, а то је због тога што има нешто мало искуства.

30 година

Можда да питамо тату шта би нам он саветовао.

35 година

Нећу учинити ништа а да се претходно не договорим са татом.

40 година

Питам се како је тата излазио на крај са тим. Био је тако мудар и пун искуства.

50 година

Дао бих све само да ми је мој тата сад овде па да ме саветује у вези са свим. Велика је штета што нисам више ценио његову мудрост. Могао сам много тога да научим од њега.



- Ann Landers -

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin
avatar

Posts : 472
Reputacija : 1
Join date : 26.02.2010
Age : 49
Location : Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Poučne priče s raznih strana sveta   Sub Dec 18, 2010 12:44 am

Projekcija

Zašto su ovdje svi sretni osim mene?
Zato što su naucili da po svuda vide dobrotu i ljepotu
-Odgovori ucitelj.
Zašto ja po svuda ne vidim dobrotu i ljepotu?
Zato jer ne možeš vidjeti spolja ono što ne vidiš iznutra.
--------------------------------------------------------------
Blago u kuhinji


Hasidska priča:

Jedne noći rabinu Izaku bi u snu rečeno neka otputuje u daleki Prag i tamo iskopa skriveno blago koje se nalazi ispod mosta što vodi u kraljevu palaču. San nije smatrao ozbiljnim, no kad je o tome sanjao četiri ili pet puta, odluči poći u potragu za blagom.
Kad je došao do mosta, na svoju nepriliku, otkrio je da most i danju i noću dobro čuvaju vojnici. Jedino što je mogao bilo je da izdaleka gleda most. Budući da je tamo dolazio svako jutro, jednog dana kapetan straže dođe do njega da otkrije zašto dolazi. Rabin Izak, iako zbunjen da nekome drugome kaže svoj san, sve ispriča kapetanu, jer je volio dobru narav tog kršćanina. Kapetan se grohotom smijao a potom reče: "Bože dragi! Ti si rabin i držiš da je san ozbiljan? Da sam i ja toliko lud da se ravnam po svojim snovima, danas bih bio negdje na putovanju kroz Poljsku. Da ti kažem san koji sam sanjao prošle noći, a koji se često vraća: glas mi govori da idem u Krakov i da kopam u potrazi za blagom u kutu kuhinje nekog Izaka, sina Ezekijelova! Ne bi li bilo nešto najluđe na svijetu u Krakovu tražiti čovjeka imenom Izak i drugog koji se zove Ezekijel, jer pola muškog svijeta tamo vjerojatno ima jedno ili drugo ime?"
Rabin je bio preneražen. Zahvalio je kapetanu za njegov savjet, žurno otišao kući, kopao je u kutu svoje kuhinje i našao blago od kojega je mogao udobno živjeti do dana svoje smrti.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Poučne priče s raznih strana sveta   

Nazad na vrh Ići dole
 
Poučne priče s raznih strana sveta
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 4 od 6Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći
 Similar topics
-
» Religije sveta
» KRAJ SVETA - SVE NAJAVE I TERMINI!
» Grčka muzika
» ZIVOTINJE - 1 -Razne slike
» zanimljivosti iz svijeta nauke

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
NesaDeBeli - Lovac na sreću :: Gde pronaći sreću-
Skoči na: