NesaDeBeli - Lovac na sreću
Ako nemaš dovoljno sreće, znaj da si naišao na ljude koji ti žele pomoći.
Ukoliko imaš sreće, ostani i pomozi ostalima koji je nisu našli.
Bilo da ostaneš ili da odeš, ja ti želim da imaš uvek dovoljno sreće.
NesaDeBeli - Lovac na sreću


 
PrijemPortalČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Zadnje teme
» Slika za novi forum
Pon Okt 03, 2016 10:11 am od NesaDeBeli

» Sest pesama
Pet Mar 11, 2016 12:37 pm od NesaDeBeli

» Supstance i industrijski preparati koji pomažu razvoj ćelija raka
Uto Apr 16, 2013 1:07 pm od NesaDeBeli

» Preparati koji pomažu u borbi protiv tumora
Uto Apr 16, 2013 1:04 pm od NesaDeBeli

» Biljke koje pomažu u borbi protiv tumora
Uto Apr 16, 2013 12:26 pm od NesaDeBeli

» Rak iz mog ugla
Uto Apr 16, 2013 12:18 pm od NesaDeBeli

» Program Stranka Debelih Srba ( u izradi, potrebna pomoć )
Sub Jan 07, 2012 11:40 pm od NesaDeBeli

» Poučne priče s raznih strana sveta
Čet Jun 23, 2011 11:47 am od NesaDeBeli

» Link Lolicka
Sre Apr 27, 2011 1:54 pm od NesaDeBeli

Navigacija
 Portal
 Indeks
 Lista članova
 Profil
 FAQ - Često Postavljana Pitanja
 Traži
Forum
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Socialni obeležak stranice
Socialni obeležak stranice digg  Socialni obeležak stranice slashdot  Socialni obeležak stranice yahoo  

Bookmark and share the address of NesaDeBeli - Lovac na sreću on your social bookmarking website

Delite | 
 

 Humoreske

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
NesaDeBeli
Admin
avatar

Posts : 472
Reputacija : 1
Join date : 26.02.2010
Age : 49
Location : Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Humoreske   Čet Mar 04, 2010 11:36 am

Pročitali ste dobru humoresku.
Postavite je ovde!


Poslednji izmenio NesaDeBeli dana Čet Mar 03, 2011 11:00 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
Ludvig_sanjar



Posts : 2
Reputacija : 3
Join date : 16.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Humoreske   Uto Mar 16, 2010 3:47 pm

-Lekar Cudotvorac-

-Najbolji savet koji se moze dati novom doseljeniku u Izrael glasi: “Budite lekar!”.
Tridesetih godina, kad je doseljavanje iz Nemacke dostiglo vrhunac, nastala je takva najezda lekara da su oprezne domacice stavljale na vrata natpis: “Za lekare ordiniram samo posle podne od 15 do 16 casova”. Danas je drugacije. Sve vise ljudi poboljeva a sve manje studira medicinu. Izrael je postao pravi raj za lekare. Svakako, cekaonice lekara prepune su i u Americi. Ali Amerikanci odlaze kod njih samo zato jer ih na to obavezuje legitimacija neke od zdravstvenih organizacija. Jevreji odlaze kod lekara zato sto vole da budu bolesni.
Sta tolike ljude cini bolesnim? Nesumnjivo, siva jalova svakodnevica. Ljudi ceznu za malom promenom, a kako im bolest donosi promenu, oni su spremni da to i plate. Lekar je, pak, spreman da ih prima.
Moj slucaj zapoceo je sa cudnim osecajem praznine u trbusnoj duplji, posle cega je usledila potmula unutrasnja tutnjava. U pocetku nisam obracao paznju na to. Ali kad se taj osecaj praznine pojacao, pogotovo sto jednom citavih osam casova nisam nista okusio, uznemirio sam se i zapitao tetku sta da radim.
Ona malo porazmisli pa mi preporuci da zatrazim lekarsku pomoc.
- Dobro – rekoh. – Idem u Zdravstvenu zastitu.*
- Zar si poludeo? – progundja moja tetka. – Oni ce te samo opljackati. Otici ces kod Grosgloknera.
- Ko je to?
- Ko je to? Ti ne znas ko je prof. Grosglokner?** Lekar cudotvorac koji je izlecio vec stotine hiljada?
- Stotine hiljada? Ma hajde...
- Prestani da zanovetas i podji kod dr Grosgloknera. Obrati mu se na nemackom. I ne beri brigu... on ce ti sigurno pronaci nesto ozbiljno.
Hteo sam smesta da odem kod njega, ali me je tetka poucila da posetu cudotvorcu treba najaviti telefonom. Jedan zenski glas mi je telefonom zkazao posetu za tri nedelje, u 5 casova i 26 minuta.
- Do tada, molim Vas, nemojte da jedete, pijete, spavate i pusite – dodala je.
Kad sam stigao u ugovoreni minut, cekaonica je bila sirom otvorena, a u njoj pedeset do sezdeset pacijenata. Niko nije odgovorio na moj ljubazni pozdrav. U prostoriji je vladala atmosfera pobozne tisine. Vrata koja su vodila iz nje besumno su se otvarala i zatvarala, sestre odevene u belo promicale su tamo-amo, s vremena na vreme usetali bi polunagi muskarci i nestajali kao senke. Zatim se vise pacijenata poredjalo jedan za drugim i u pacjem poretku nestadose kroz neka vrata. Sve se to dogadjalo sa nekom zastrasujucom preciznoscu. Bio je to cudovisni, dobro podmazani mehanizam. Nekih pola sata pratio sam sve to sa sve vecim strahopostovanjem, kada mi pridje sestra i naredi da podjem za njom. Usli smo u prostoriju za prijem bolesnika. Sestra dohvati pozamasnu kartoteku i poce da upisuje moje licne podatke. Ime? Rodjen? Odakle dolazite? Zanimanje?
- Novinar.
- Dvadeset i sest funti.
- Zasto toliko?
- To je cena prvog pregleda. Samo kolege i pripadnici srodnih zanimanja imaju popust.
- Vrlo dobro. Ja popravljam pisace masine.
- Samo trenutak, molim. – Sestra prelista neki raskupusani prirucnik. – Dvadeset pet i trideset.
Platio sam tarifu sa popustom i vratio se na strazu u cekaonicu. Za manje od dva sata neka nova sestra odvela me je u drugu prostoriju, u kojoj osim kreveta nije bilo drugog namestaja. Obzirom da je sestra bila postarija i ulivala poverenje, usudio sam se da je zapitam zasto taj matori lopov tako bestidno mnogo naplacuje.
- Moj muz nije dobrotvorna ustanova – odvrati gospodja Grosglokner. Zatim otvori neku debelu knjigu i upita me ledenim glasom zasto sam dosao.
Mozda ce tonekom izgledati pomalo cudno, ali s osobama zenskog pola ne volim da pricam o svojim telesnim tegobama, a pogotovo ne u sobi u kojoj nema niceg drugog osim kreveta. Odbio sam da pruzim zeljenu informaciju gospodji Grosglokner. Posle toga su me uputili da ponovo cekam na starom mestu, odakle sam mogao nesmetano da posmatram sve zivlji saobracaj. Kao da je bilo sve vise sestara koje su same ili s pacijentima pod ruku promicale prostorijom. Nisam mogao da se uzdrzim a da se ne obratim osobi koja je sedela do mene:
- Odakle mu tolike sestre? – zapitah tiho.
- Sve same Grosgloknerke – prosaputa on. – Profesor ima sedam sestara i trojicu brace. Svi ovde rade.
Ubrzo me jedan od brace odvede u kupatilo, gurnu mi epruvetu u ruku i zatrazi da ucinim nesto sto me je navelo da upitam: “Zasto?” – “Zato sto se nikad ne zna”, odgovori on. I zato sto ce profesor da me primi tek kad budu izvrsene sve pripreme. Jedva sam napunio epruvetu do vrha, kad me jedna od sestrara Grosglokner odvuce u kuhinju da izvrsi analizu krvi i zeludacne kiseline. I onda opet nazad na pocetni polozaj. Pred sumrak se pojavila sledeca sestra, pa je meni i jos dvojici pacijenata naredila da se skinemo do pojasa, da ne napustamo svoja mesta i da budemo spremni da se odmah odazovemo na poziv. U tom poznom casu u cekaonici je vec toliko zahladnelo da se moglo cuti cvokotanje nasih zuba. Sestra rece da joj je zao, ali profesor ne moze da razbacuje svoje dragoceno vreme.
- Dacu vam sada nekoliko uputstava kojih morate da se pridrzavate – nastavi ona. – Da bismo ustedeli vreme, molim vas da pri ulasku u ordinaciju izostavite svako pozdravljanje. Sedite odmah na tri stolice u sredini sobe, duboko udahnite i isplazite jezike. Ostanite tako sve dok ne dobijete dalje instrukcije. Ne dosadjujte profesoru bilo kakvim pitanjima ili primedbama. On ce sve saznati iz vasih kartona. Ako vas nesto zapita, nemojte da odgovarate... ili ako to ne mozete da izbegnete... koristite proste recenice od tri do sest reci. Zatim izadjite bez pozdrava! Ponovite!
Izdeklamovali smo uputstva. Tada se otvorise vrata Svevisnjeg. Zacu se tih zvizduk.
- Sada! – povika sestra. – Mars unutra!
Umarsirali smo drzeci se instrukcija.
Profesor je izvrsio smotru jezika.
- Kakvih je bolesti bilo u Vasoj familiji? – zapita me.
- Razlicitih – odgovorio sam (jedna rec).
- Koliko Vam je godina?
- Trideset (tacan odgovor bi trebalo da glasi “trideset i pet”, ali nisam hteo da trosim vreme).
Profesor dohvati svojom cudotvornom rukom neki siljati instrument, ubode me u ledja i upita sta osecam.
- Ubod u ledja – rekoh.
- Gospodine Klajneru - rece profesor – treba izvrsiti detaljan pregled Vase kicme.
- Oprostite – rece pacijent levo od mene. On jos nije uvukao jezik pa je tesko govorio. – Ja se zovem Klajner i ja...
- Ne prekidajte me! – prekide ga profesor u pravednom gnevu i okrete se ka meni da mi postavi dijagnozu. A ona je glasila: lagana prehlada koju sam verovatno zaradio dugo sedeci go do pojasa u nezagrejanoj prostoriji. Terapija: dve tablete aspirina.
Profesor nam pokretom ruke dade znak da izadjemo. Ostala dvojica su htela nesto da kazu, ali su ih sestre surovo izgurale napolje.
Dok smo se oblacili jedan od njih, neki coveculjak pilecih grudi, jadao se da je postar i da je samo pokusao da uruci preporuceno pismo. Danas su ga po treci put silom pregledali, uprkos njegovim protestima. Proslog ponedeljka su ga vec ukrcali u ambulantna kola da ga prevezu u bolnicu na operaciju slepog creva, ali je na jedvite jade uspeo da pobegne. -
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
NesaDeBeli
Admin
avatar

Posts : 472
Reputacija : 1
Join date : 26.02.2010
Age : 49
Location : Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Humoreske   Uto Mar 16, 2010 4:01 pm

Odlična humoreska drugar. Samo nastavi. Daj još ako ih imaš.
Pozdrav i sve najbolje.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
Ludvig_sanjar



Posts : 2
Reputacija : 3
Join date : 16.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Humoreske   Sre Mar 17, 2010 1:29 am

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Nick Fun Person

avatar

Posts : 62
Reputacija : 3
Join date : 06.12.2010

PočaljiNaslov: Re: Humoreske   Čet Dec 09, 2010 11:53 am

Pozdrav za mog drugara Tuzora, ovo je njegova humoreska.
------------------------

МИНИСТАР БЕЗ ПОРТФЕЉА


Кад оно на брзину почеше да састављају Владу, у интересу државе, народа и европских интеграција, понадах се – биће и за Рајка капа. Који су сви гологлавци, до јуче ситна боранија и кокошари, за кратко време накривили капче, па што не бих и ја? За разлику од њих, пролио сам много зноја док сам завршио вишу туристичку, а говорим и енглески језик, не толико течно, али бар могу да разумем шта сам хтео да кажем. Ови из моје странке говорили су да не бринем, и да нама припада Министарство туризма. Чак сам и луксузне визиткарте одштампао, на којима је писало: «Рајко Мешетар, министар туризма». Кад ми рекоше да то министарство више не постоји, умало се не шлогирах! На главном одбору Странке чуло се да су нас преварили, и да је Министарство економије и регионалног развоја, где спада и туризам, припало оним лоповима из ВЕП-а (Велика експертска партија). Нама остаде место министра без портфеља. А то нити смрди, нити мирише. Ћути, море, кад ми и то западе! Јер, већ се јави нека гологузија из наше Странке, голуждравци кобајаги школовани, који поставише питање моје школске спреме. «Децо, не једите говна!», рекох им достојанствено, и добих подршку већине. Деца се покуњише и одоше. Ако! Такви нам не требају! Нека иду у ВЕП!

На првој седници нове Владе ставио сам свима до знања ко сам. Како није било довољно столица, мобилним сам одмах позвао Салон намештаја «Фараон» да ми у року од 10 минута донесу кожну фотељу из гарнитуре «Туцанкамон». Стиже фотеља, већа и лепша од свих других у кабинету. Седох, и само се чу «хвуууушшшшшш». Затим сам показао знање из своје бранше, када сам рекао да коцкице леда у стакленој ћаси нису правилно обликоване, и да је температура вискија за пар степени виша од прописане. Министарку здравља одушевио сам набрајањем предности «Киселице» над другим киселим водама, поготово у комбина-цији са белим вином «Швапски ризлинг». А када сам рекао да од жестоких пића признајем само она, где је на етикети насликана бела ћурка, радознали погледи су прерасли у задивљене.

И тако... Од прве седнице Владе знало се ко ће бити задужен за све прославе, резервације за права места, окупљања са страним амбасадорима и конзулима, за контакте са прсатим певаљкама, успешним бизнисменима и нашима расејаним по белом свету. Ниједном се нисам показао као циција. Природа ми таква, широка као Морава. А такви су ми и погледи. Може неко злонамеран да почне да серуцка нешто о «новцу наших грађана»? Па ваљда сам и ја грађанин! Ваљда је то и мој новац! А не можемо сви да трошимо са гомиле, зар не? Све што је потрошено, вишеструко ће се вратити. Једног дана.

Пролази време, а мени је све лепше. Где год се појавим, радо сам дочекан. Са друге стране, кад народ псује Владу, било џумле, било министре појединачно, никад се не осећам прозваним. Ево и зашто:
- кад министар финансија направи неку опачину и ишамара буџетску касу, и почне да се куне у поштење и стабилност курса,
- кад министар за инфраструктуру распише кобајаги тендер са кобајаги поступком и кобајаги критеријумима, и узме стварну провизију,
- кад министар унутрашњих послова направи представу за јавност, па почне комендија пред камерама са све лисичинама, маскираним грдосијама и ротационим светлима, а без певања и пуцања,
- кад министар просвете у школски програм уврсти изучавање утицаја европских интеграција на популацију термита у блоковима стамбених зграда, а избаци најпознатије битке и бојеве наше војске,
и када пренеражени народ почне све чешће да им помиње мајку, сестру, свастику, калем, лозу и све по дугачком списку, радо постајем део мог народа. Јер, ако сам министар без портфеља, то не значи да сам без мозга и без образа, као други. А када се, додуше ретко, а богами и све ређе, чују неке похвалне оцене о учинку Владе у земљи, а богами и шире, развучем кез од ува до ува на седници Владе, специјално сазваној да се народ и светска јавност обавесте о постигнутом. Јер, ако сам министар без портфеља, то не значи да је мој допринос мање вредан.

И ја више немам других жеља –
баш је лепо бити без портфеља!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
NesaDeBeli
Admin
avatar

Posts : 472
Reputacija : 1
Join date : 26.02.2010
Age : 49
Location : Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Humoreske   Sub Mar 05, 2011 11:18 am

ŽENA BOŽIJA

Moja ih žena zove “Oni”. Inače su muž i žena. Stanuju “sprat niže pa preko puta”. Bračni su par. Postariji, bez djece. On je nagluv, pa ona zato govori glasnije, tako da se sve čuje kod nas, ako je otvoren prozor, kao što je bio u nedelju kad su mase krenule na izbore.
- Ajde, Jovice, molim te, još jednom mi objasni, šta ću, kukala, kad uđem...
- Đe?
- Tamo, iza!
- Đe “iza”, ženo božija?
- U taj mrak, u tu kabinu.
- Nije to ni “mrak” ni “kabina”, nego “glasački punkt”.
- Svedno, ima neka vrata?
- Nema, “glasački punkt” nema vrata.
- Dobro, u redu, nema, ali šta ću kad uđem u taj “punkt”.
- Dobro, prije nego što si se udala, govorila si da si jednom bila na izborima, u Ljubomiru, na Barama?
- Nisam, Jovane, kunem ti se, ćaća mi nije dao, to si ti snivo.
- Dobro, ali gledala si na Televiziji?
- Jesam, ali nikad nisam viđela punkt iznutra.
- U redu, nisi. Imaš tamo sto, imaš stolicu. Lijepo sjedeš, uzmeš olovku, i uradiš sve po redu i propisu kako te učim evo već puni mjesec dana.
- To znam, nego, jedno mi opet ne sjeda. Cijelu sam se noć presabirala...
- Ajde, reci, da i to razjasnimo.
- Nemoj se ljutit, Jovice...
- Neću, govori!
- Šta?
- Što si počela...
- Ti si reko ono...
- Koje?
- “Ako umrem, i mrtvog me odnesi da glasam, izjava je u džepu”.
- Tačno.
- A stvarno, je li ti ta cedula u džepu?
- Jes, evo, pogledaj...
- Ne treba, pu, pu, gluvo bilo, sve ti vjerujem, nego da te pitam ono što mi sinoć nije dalo oka da sklopim...
- Pitaj!
- Mislim, možda si se ti prevario. Slučajno, promaklo ti, to svakom može da se desi...
- Šta, slušam?
- Pa, Jovane, ti meni reče da je svejedno oću li nekoga zaokružiti ili precrtati.
- Rekoh tako...
- Baš tako, striktno?
- Striktno.
- A da se ti nisi...
- Nisam, tako je kako sam ti reko!
Čuo sam samo da je Ona duboko uzdahnula, i da je pod Jovanom, u fotelji, popustio feder.
- Znači, ili ga zaokružila, ili da precrtala, s moje strane, njemu će biti s hajrom, dobiće moj glas?
- Oće.
- Jovo, Jovane, ako ga zaokružim, u redu, ali...
- Misliš, ako ga precrtaš?
- E, to mislim, kukala mi kukavica majka!
- Sve ti je opet isto!
- Ma kako, Jovice? Okružen ili precrtan? Živ ili mrtav? Pu, pu, to su dvije stvari da pitaš i popa.
- Koga god precrtaš, nema veze, on je živ. Ne bi bio na listi, da nije.
- Ali, ako ga precrtam, to je baš ko da sam ga saranila.
- Nije, ženo božija, n-i-j-e!
- Dobro, ne ljuti se, nego mi reci...
- Šta?
- Je li i prije bilo tako?
- Kad prije!?
- Mislim, prije rata?
- Ne znam, ne sjećam se.
- Eto vidiš, Jovane...
- A šta to vidim, šta, šta, reci šta!?!
- Ništa, izvini. Samo sam šćela da ti kažem da bi možda bilo najbolje da ona imena što ih znam napamet...
- Jesi li sigurna?
- Jesam.
- Dobro, nastavi, šta bi bilo najbolje?
- Pa da ona imena ne zaokružujem, niti da ih križam.
- Nego?
- Da ih podebljam, sve slovo po slovo, ko nekad u “spomenaru? Što da ne, kad već kažeš da mogu polako, da u tom “punktu” nema preše...
- Jovan je vrisnuo. Čuo sam još jednom ono “ženo božija” i tresak prozora!!!
Tresak poslije koga su još neko vrijeme igrala i otpredala stakla na prozoru ispod moga...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin
avatar

Posts : 472
Reputacija : 1
Join date : 26.02.2010
Age : 49
Location : Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Humoreske   Sub Mar 05, 2011 11:23 am

MORBIDNA PRIČA

Priča koja slijedi ići će glatko. Morbidna će biti na samom kraju, zbog jednog nesuvislog poređenja, koje joj nimalo ne leži.
Dakle, zbog velike glave, osobu o kojoj je riječ u školi smo zvali “Njegoš”. Danas, vodimo računa i o sitnijim stvarima. Ako već moramo, oslovimo ga njegovim dugim i glatkim imenom.
- Nisam ja pesimista, ne!
- Nego, šta si, (Njegoše)? - vazda bi se našo neko da ga upita.
- Samo sam realan, vidim što vidim, čujem što čujem, nije mi glava u pijesku...
Redovno, dalo se razumjeti da ništa ne prašta svojim čulima.
U zadnje vrijeme rjeđe se viđamo. Svi smo se uvukli use. Njegoš možda i ponajdublje.
Ipak, kad se vidimo, progovorimo pokoju. Katkad popijemo i kafu. Njegoš kiselu...
- Interesantno, niko od nas ne radi baštu?!
- A što bi radio?
- Pa... zbog peršuna, blitve, kupusa!?
- Kakve to veze ima s baštom?
- Direktne, (Njegoše)!
- Jes, u sretnim zemljama, međutim, kod nas to nije slučaj.
- Zašto nije?
- Zato što će svu ljetinu uzeti onaj kome pripada.
- A ko je taj?
- Lopov, svedno koji, ima ih bukadar!
Uz naše “kafe”, ponekad padaju i nove ideje...
- Bože - i sam sam se jednom zapitao - zašto niko od naše “klape” nikad nije igro lutriju?
- Pa zato što je podno Leotara malo naivnijeh!?
- Kako to misliš, (Njegoše)!?
- Pa, prosto, ni dušmaninu ne bi poželio da dobije na našoj lutriji.
- Zašto, ipobogu?
- Zato što će mu istog dana mafija zatražit pare.
- Pa šta ako i zatraži?
- Pa mu onda kidnapuje dijete ili...
- Ili!?
- Ili ga, onako naivnog, s tiketom u ruci, dvociejvkom prosvira na kućnom pragu?!
U drugoj prilici, priča nas navede i na jače mogućnosti.
- Baš smo pasivni, pospani, lijeni!’?
- Otkud smo sad sve to?! - začudi se (Njegoš).
- Pa eto, niko da se otisne u nekakav biznis, svi čekamo “prvi” u mjesecu, ko tice na žici...
- A pada li tebi na pamet neki poso?! - (Njegoš) je prilično metodičan u ispitivanju svojih sagovornika.
- Pada.
- Daj ga na sunce!
- Pa, na primjer, zašto niko ne otvori neku radnju?!
- Koju, na primjer?
- Neku, bilo koju!?
- Pa, reci jednu...
- Na primjer, prodavnicu šešira!?
- Taman posla, država bi te satrla u nekoliko poteza.
- Ne izmišljaj, (Njegoše), neće biti tako.
- E,oće...
- Daj, povuci ih tih umjesto države!
- Prvo, čim otvoriš radnju - ja ti podignem porez?!
- Pa neka, nisi prvi ni posljednji.
- Onda, iz Kine uvezem tri miliona kineskih šešira dizajniranih za evropsko tržište!?
- Pa...
- Džaba “pačeš”, jer, ako te sve to ne polomi, u novinama objavim da šeširi iz domaće proizvodnje u sebi imaju azbesta, da su kancerogeni, da, usput, izazivaju migrenu i sljepilo, i da proizvođač mora da isplati odštetu u iznosu od 9.999 maraka po svakoj pokrivenoj glavi! Bi li ti to bilo dovoljno?
- Pa... bi.
- E onda, sjedi đe i jesi, i šuti dok piješ tu kavurinu!
Još nešto o Njegoševoj velikoj glavi. Neću reći da se smanjila ali svi smo zapazili da je pala naniže.
Ako ovako nastavi, brzih će je dana držat u rukama.
- I nosit ko stari televizor, prema smeću, niz stepenice!

J.P.P
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Humoreske   

Nazad na vrh Ići dole
 
Humoreske
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
NesaDeBeli - Lovac na sreću :: Humor naš nasušni-
Skoči na: