NesaDeBeli - Lovac na sreću
Ako nemaš dovoljno sreće, znaj da si naišao na ljude koji ti žele pomoći.
Ukoliko imaš sreće, ostani i pomozi ostalima koji je nisu našli.
Bilo da ostaneš ili da odeš, ja ti želim da imaš uvek dovoljno sreće.
NesaDeBeli - Lovac na sreću


 
PrijemPortalČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Zadnje teme
» Slika za novi forum
Pon Okt 03, 2016 10:11 am od NesaDeBeli

» Sest pesama
Pet Mar 11, 2016 12:37 pm od NesaDeBeli

» Supstance i industrijski preparati koji pomažu razvoj ćelija raka
Uto Apr 16, 2013 1:07 pm od NesaDeBeli

» Preparati koji pomažu u borbi protiv tumora
Uto Apr 16, 2013 1:04 pm od NesaDeBeli

» Biljke koje pomažu u borbi protiv tumora
Uto Apr 16, 2013 12:26 pm od NesaDeBeli

» Rak iz mog ugla
Uto Apr 16, 2013 12:18 pm od NesaDeBeli

» Program Stranka Debelih Srba ( u izradi, potrebna pomoć )
Sub Jan 07, 2012 11:40 pm od NesaDeBeli

» Poučne priče s raznih strana sveta
Čet Jun 23, 2011 11:47 am od NesaDeBeli

» Link Lolicka
Sre Apr 27, 2011 1:54 pm od NesaDeBeli

Navigacija
 Portal
 Indeks
 Lista članova
 Profil
 FAQ - Često Postavljana Pitanja
 Traži
Forum
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Socialni obeležak stranice
Socialni obeležak stranice Yahoo  Socialni obeležak stranice Google  

Bookmark and share the address of NesaDeBeli - Lovac na sreću on your social bookmarking website

Zadržite i delite adresu NesaDeBeli - Lovac na sreću na vaš sajt social bookmarking-a

Delite | 
 

 Filozofiranje kroz stihove - NesaDeBeli

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
NesaDeBeli
Admin
avatar

Posts : 472
Reputacija : 1
Join date : 26.02.2010
Age : 48
Location : Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Filozofiranje kroz stihove - NesaDeBeli   Pet Apr 08, 2011 11:31 pm

Eto, ja sam kao malo filozofirao o životu, pisao pesme i ovde ih sakupio.
Nadam se da ćete uživati.


Daljine

Mučim se tražim,
smisao života mi beži,
gubi se u daljinama
koje su nebeski plave samo
kada su daljine, daljine.
Kada se daljina približi
više nije nebeski plava,
počinje da sivi,
a ja odgovor tražim
gde se o plavo gubi
i vredi li da se živi.
Pitao sam mudre knjige
gde je sreće izvorište
i kako do njega doći,
nisu znale da mi kažu.
Pitao sam mudre ljude
kako da se sreći nadam
kad se stalno na probleme
saplićem i padam.
Nisu znali da mi kažu
da siguran budem,
pa sam tek u sebi našao
jedan odgovor.
Treba znati živeti,
voleti i kada nemaš razloga
da nekome pokloniš sebe.
tek tada možeš da se nadaš,
da trepereći očekuješ
da neko sasvim poseban,
baš tebi potreban,
zavoli tebe.
Ipak.
Mora se spreman biti
da se traženo ne nađe
i da te ne uništi tada,
tvoja nada
i odvede u zemlju mrtvih.
U beznađe.

Noćni stihovi

Ispred mene slova razasuta leže.
Mislim, Bože podari mi moći
da mi misli od ruku ne beže
da stihom osvetlim
gluvi deo noći.
Na umorne grudi klonula mi glava,
na jedvite jade snu se odupirem
snu se ne dam, a duša mi spava.
San donosi snove. Ja neću da sanjam.
Čini mi se da tada umirem.
Pogrešna je od samog početka
staza koja kroz život me vodi
na grešnog se ja izmetnuh pretka
golim srcem na nepravdu jurim.
Što me mati naopako rodi?
U poslednjem trenu svesnosti sopstvene
pre dolaska neželjenih snova
Misao se rađa. Postoji li vreme?
Možda ga i nema pa posle buđenja
ja ću ista ova napisati slova.

Greške

Ne verujem više ni rođenoj senci
da me sama dobrovoljno prati
i ona bi pobegla od mene
kad bi mogla sve o meni znati.

Ne verujem ni sopstvenom srcu
u grudima što uporno bije
jer ne vidi prevare i laži
kad pogreši od mene se skrije.

Duša grca zbog ludoga srca
jer zbog njega jedva da je živa
tone stalno u tužne dubine,
a trudi se da kroz život pliva.

Jedna greška napravi se lako,
a uz prvu ostale se kače,
kad izbrojim greške napravljene
dugo mi se u samoći plače.

Tražim

Tražim nešto nesvesno i hitno
da promenim u životu svom,
pored mene prošlo je sve bitno
pa sad živim sam sa svojim snom.

Ima ljudi oko mene stoje
ljudi stoje, a stoji i san,
niko ne zna nešto samo moje,
jedan smeli i nemoguć plan.

Neću reći nikom pa ni tebi
o čem' maštam i šta mi je ćef
moglo bi se desit što ne želim
da mi dođe mala dvojka tref.

Da li ima sudbine

Verovao ili ne
dela su ti ista
po savesti valja radit'
nek je ona čista.

Dualizam svakog bića
suprotan je sebi
ako nećeš da je priznaš
ti je onda...

Sudba možda i postoji,
a možda i ne
kada papke otegnemo
samo će se reći sve.

Zadnja strofa poentira
kod svakog ludaka
postojala ili ne
sve je za džabaka.

Oštar je il' tup

Šta je čovek nego biće
zbunjeno od sveta,
al' ako on zbunjen nije
luda je planeta. Neutral

Pametan sam ili lud
zavisi od ugla
il' sam nigde, il' sam svud
zemlja je okrugla. Smajli

Ako znate o čem' pišem
bolji ste mene,
ali ako ne znate
oduzeh vam vreme. Very Happy

Relativno sve je
i glupost i pamet,
bez obzira na rezultat
oboje su namet. Shocked

Porez plaća svako
pametan i glup,
ugao je bitan,
oštar je il' tup. Sad

Izvinjenje

Kako sam tužan jako
jer sam dopustio sebi,
da budem ono što nisam
i nikada bio ne bi.
Zverinjak zvani svet
ne treba zverskog mene
obećavam iz mene više neće
lavina besa da krene.
Savest mi ne da mira
moram priznati nekom
da sam pogrešio jako,
da bih se i dalje zvao čovekom.

Neprilika

Neprilika sad je zgodna
da se kaže što se ćuti,
biće možda neugodna,
al' istinu sad ćeš čuti.

Kako misliš, tako živiš
život se iz misli rodi,
kad ukrotiš misli svoje
uživaćeš u slobodi.

Misli

Misli služe, al' misli i truju
o čoveku one odlučuju.
Kad rđave zavladaju glavom
na paklenom putu ti si pravom.
U čoveku jedno srce bije,
ali glava sto čudesa krije.
Ceo svemir, ali i apsana
rđavštinom kad je otrovana.
Zar je loše da se čovek pita
kojim putem želi da se skita.

Nada

Nada leči bolesne i tužne,
sreću daje nesrećnom i setnom,
dušu diže kad su misli ružne,
potrebna je i čoveku sretnom.

Kad bi ljudi odrekli se nade,
gde bi išli mira da pronađu,
zar je bolje ubijati sreću
makar bila pastorak beznađu.

Ljubiš, voliš, daješ srce svoje,
ali sumnja kida tanke niti
da maštanje biće uzaludno
i sva nada da će zalud biti.

Sanjao sam

Sanjao sam jedan san.
Svanuo je dan oblačan
i sivi su oblaci jurili po nebu.
Tuga je bila opipljiva
koliko i kiša u mojoj ruci,
vlažna i teška,
zavlačila se pod moj rukav
želeći da do srca dođe.
U podsvesti se čuo glas
kako kiša stati neće
da za sunce nade nema.
I da spas je iluzija
koja tužnoj duši prija.
Težak beše taj san moj
sve dok se u meni nije
pojavio zračak nade
što mi šapnu da sam ludak
što se tmini svojoj dao
i pred kišom posrtao.
Šta bi bilo beznadniče
da je mesto kiše bio grad
zar bi tebe led ubio
ili bi sunce čak i posle njega
zasijalo tad.
Shvatio sam poruku,
beznađe i tuga
vode se k'o prije, sve ruku pod ruku,
prizivaju u moj život svu patnju i muku.

Tuga, sreća i nada

Sve dok sunce nebom šeta,
sve dok kiše zemljom liju,
sve dok vetar gori šapće
i gromovi ljuto biju,
ja voleću i ljubiću
tugovaću i plakaću,
smejaću se, pevati
i o sreći snevati.
Bez tuge je sreća
samo prazna vreća,
a tek kad je vreća puna
sreća se u sreću zaračuna.

Zavičaj

Tišina nema u duši mojoj vlada,
sada sam na pustoj raskrsnici,
znakova nema da mi pokažu
koji put vodi do suza,
a koji ka sreći.

Smiraj je dana,
valja mi pregurati noć
da petlove prve dočekam
pa da zatim oči sklopim
i pođem u zavičaj.

Kada me savlada nemir
i mir se povuče pred njim
pozavidim onima koji su se
vratili tamo odakle su pošli
pre prvog plača.

Pakadkad čujem trube
koje me pozivaju:
„Vrati se dušo nemirna,
znamo te dugo.
Dođi.“

Teško je reći ne.
teško je ne vratiti se.
teško je, ali ja ne bih bio ja
kada bih izabrao
život bez borbe.

Snovi

Prosipam dušu po tastaturi
Ruka drhti dok pesmu pišem
I kao da mi se nekuda žuri
Tražim rime i brzo dišem.

Surovi život snove mi ruši,
Jedan po jedan odoše k vragu,
A snovi trebaju i mojoj duši
Da mi kad padnem povrate snagu.

Kuda bez snova da dalje krenem
I gde da nađem snage za sutra,
Ako ne počnem da se penjem
Bez snova biću mrtav do jutra.

Tražim u juče tragove sreće,
Il barem dašak svoje mladosti,
a kao da preturam smeće
da nađem trunčicu radosti.

Pesma o izgubljenim snovima.

Bez odgovarajućeg naslova

Prestani sudbo!
Naređujem ti da odeš,
Naređujem ti da nestaneš
Sa mrazevima i decebrom.
Nećeš me prevariti!
Ne dam ti svoje uspomene
Ne dam ti svoja osećanja.
Neću tvoje prevare slušati!
Nećeš me naterati da mrzim
Ono što bejah
Ono što sam sad.
Ja čekam proleće!
Čekam zelenu travu
Da po njoj prospem suze
Jer tu, gde one kanu
Nići će malene šumske jagode
Koje će neki drugi
Zaljubljeni par naći.
Reći će: "Baš su lepe,
Ali odkuda one tu
Gde ih nikada nije bilo".

Klovn

Smejala se klovnu Dači
deca jer je mnogo smešan,
zbog toga je Dača bio
poprilično neutešan.

Bilo mu je dosta smeha,
aplauza u areni,
želeo je da sa lica
što pre skine nos crveni.

Rešio je jednog dana
da se menja, pa šta bude
da i njega već jedanput
svrstaju međ' mudre ljude.

Prestao je biti klovn,
pameti je najzad stek'o
u očima drugih mudrih
od nikoga posta neko.

Kudio je svakog dana
ono što je nekad bio,
u kamen se pretvorio
čovek nekad drag i mio.

Viđali ga zamišljenog
kako gleda u daljine
i mislili da sigurno
o nečemu važnom brine.

Pred smrt stalno mrštio se
kada deca zagalame
i podsete njega mudrog
na klovnovske dane.

Niko tajnu nije znao
koja se u njemu krila,
otac, mati, sin i ćerka
arena je njemu bila.

Epitaf na večnoj kući
odgovore sve je dao:
"Eh da nisam mudar bio
ja za tugu ne bih znao".

Nemam odgovarajući naslov

Kad se digne kuka i motika
sve to malo, jako malo znači,
bude buka, a bude i vika,
ali onaj sa puškom je jači.

I kuka je opasna alatka
zna da skine glavu sa ramena,
ali puška kad rafalno puca
krvi bude svakom do kolena.

Šut i rogat protivnici stari
nikad nisu bili ravnopravni,
istorijski gledano sa strane
oduvek se znalo ko je glavni.

Tek poneka pobeda motike
veliča se, dugo prepričava.
Takve priče sluša svako dete
pa ih sanja kad legne da spava.

Sin junaka junači se pričom
da je važno ginuti za "cara"
i "car" uvek junak je najveći
iako je uvek do duvara.

Ko se drzne da istinu rekne,
da "car" svoje interese brani,
ili umre il' pred zveri klekne
da se carska sujeta odbrani.

Zato deco uzdajte se u se
ne padajte na te priče lažne,
ratovanje ostavite drugom
maloj zemlji ljubavi su važne.




Ekscentrična pesma
(napisana kao razmišljanje o ekscentričnosti)

Totalno van centra
želim da preživim
za ono što mislim
da sebe ne krivim.

Dosta mi je laži,
saplitanja nogu
da živim od istine
i hoću i mogu.

Slobodno me mrzi
i normalan budi
za mene su "ludi"
mnogo bolji ljudi.

Pesma sreće

Ako si tužan i život ružan
pravi ti problem il' dva
duhom ne padaj nego se nadaj
da Bog svoj posao zna.
Anđeli brate svakoga prate
pokažu puteve sna,
a ti ne sedi nego ih sledi
da život šansu ti da.

Nek te ne čudi što drugi ljudi
ne znaju šta znači smeh,
zato će brate jednom da plate
dušama svojim ceh.
A ti se bori i ne dozvoli da tuga preuzme vlast,
nikad se nedaj, nikad ne predaj
već živi život u slast.

Sreća se pravi samo u glavi,
u tome ceo je trik,
zato u meni tuga zeleni
od muke će prepući.
I neka mladost, bude ti radost
veseli nek su ti sni,
a osmeh zato nek bude zlato
koje ćeš čuvati.

Pozornica

Pozornica život zvana
sluga je kod moćnih ljudi
i deo je novog plana
da se staro zlo probudi.

Ispiranjem mozga žele
spremit' teren tome dobu,
već je spremno zlatno tele
da zamena bude Bogu.

Ja uspravan krst nosiću,
golgotni su došli dani,
neki tužni dani sviću
Boga nema ko da brani.

Njihova je zamka spremna,
počela je svetska hajka,
žrtva biće duša svaka,
lovac vreba iz prikrajka

Žele da me reformišu
pa da budem k'o i oni,
moju pamet da izbrišu,
smetaju mi ti demoni.

O slobodi ja još sanjam,
neću snjima da se družim
jer ne želim da se klanjam
i mamonu tome služim.

Mene neće pokoriti,
nijedna me neće sila
na kolena oboriti
ja dobiću bela krila.

Poleteću ka svetlosti
i nebeski dom ću naći,
samo će me tako grešnog
anđeoska ruka taći.


Glupa pesma

Blago onom koji znanja nema
jer u znanju opasnost se krije,
intelektu naglo pada cena
mada nikad skup ni bio nije.

Kome glava iznad mase štrči
često čvrge izdobija prvi,
a još ako ispred rude trči
okupa se u sopstvenoj krvi.

Nekad beše sad se pripoveda
um caruje, snaga valja klade,
sad se uči tako, radi reda,
a klada se u valjanje dade.

Sve prolazi, al' glupost je večna,
tako beše, tako će i biti,
rasa ljudska da bi bila srećna
u školi će gluposti učiti.

Tako želim

Kada me stignu sećanja iz prošlosti davne,
poželim na tren da tamo se vratim,
da iznova doživim parčiće mladosti,
i trunčice radosti
kada sam znao ništa,
kada sam verovao svakome,
kada sam spavao mirno,
kada sam pevao sa društvom,
kada sam...
tada nisam plakao
nad počinjenim greškama,
nad neučinjenim delima,
nad izgubljenim snovima,
nad...
nadamnom nebo je danas sivo,
kiša se sprema,
mladost je prošla
i svrhe nema
da tugujem,
da samujem,
da plačem
da...
daću poljubac sinu,
a srce svoje ženi
jer ja sam čovek,
jer ja volim,
jer...
tako želim.

Dok dišem

Ponekad noću bdim
i mislim
o svetu oko mene,
o ljudima koje znam
i mislim
da ovaj svet nije moj
i da nekom drugom
svetu pripadam.
Naučio sam da postojim
i živim
sa lažima,
sa zlobom
i živim
u ime svetlosti,
u ime ideala
i mada je moja
uloga mala
ja volim
i pišem
i tako će biti
dok dišem...

Novac

Novac.
Dolazi iz pakla pravo
da uništi šta je zdravo.
Novac.
Svojim sjajem on se trudi
da napravi zver od ljudi.
Novac.
Cilj jedini nekom smradu
da napravi svoju vladu.
Novac.
Barijeru svaku sruši
gde burgija neće buši.
Novac.
Na mane je ljudske lovac.
Proklet bio onaj ko je izmislio
NOVAC.
Otvorite novine

Otvorite novine,
pogledajte naslove,
obratite pažnju,
vidite li?
Neko je izgubio život,
neko onog koga je voleo,
neko vam je tražio dinar,
nekome je kontejner Maxi.
Da li ste bar jednom zaplakali?
Da li ste dinar za dušu svoju dali?


Noćas sam...

Noćas sam tužan nešto,
pa se varam vešto,
i stvaram opravdanja
jer manja
je šansa,
da ona nijansa
što čini život lepim
učini mene slepim.
U stomaku srce krijem,
da ga studen ne pronađe
i odvede u beznađe
kod pravednih prokletnika,
tih večitih gubitnika
što za pravdu dušu daju
bez saznanja o svom kraju.
U ljubavi pravde nema
i nikad je bilo nije
jer je krije
izmaglica
tog prelepog lica
što osmehom osvajača
lomi me i kida,
svaki veo skida
i vodi do plača.
Suza teška, vrela
otima iz tela
uzdah gorak
koji grlo stegne,
jedan korak
nedostaje do pobede,
pobede što dah mi znači,
samo malo snage treba
da se tamo zakorači.
Snagu skupljam, sebe snažim
želim da se oporavim
pa da krenem na put težak
da sebe pronađem,
al' je teško da se krene,
da zakopaš uspomene
pa još snage tražim.
Snage daj mi,
snage želim,
srcem celim,
dušom celom
prekrivenu crnim velom.

Muze

Noćas me muze
muče dahom svojim,
u očima zelenim
stvaraju mi suze.

Što li ste mi došle
pokvarene cure?
Pronađite drugog,
kod njega ste pošle.

Kad odete domu svom
sve će suze stati
i zarašće tuge
srcu ranjenom.

Bez naslova

Tužnome uvek kažem, ostavi juče u juče,
ne daj da prošli dani te muče
jer juče je bilo i prošlo i završeno,
pogledaj u danas i videćeš savršeno
da je SAD bolje od NEKADA uvek bilo,
pa zato raširi jedno, zatim i drugo krilo,
pa poleti, poleti visoko u oblake perjane
i tamo sačekaj sa osmehom srećnije dane.

Pruga

Ka zapadu kroz ravnicu
proteže se pruga snova,
sanja se na njoj o mestu
gde se kreće sve iznova.

Snovi žele da su java,
java neće da ih shvati,
ceo put je zabadava
onom što se kući vrati.

Zato glava kroz zid juri
prugom što od kuće vodi...
Po šinama iza voza
izgubljeni dečak hodi.

Njegov glas je sve slabiji
ka zapadu dok voz grabi,
al' u onom što odlazi
uvek zvoni taj glas slabi.

Umorni je dečak stao
na proklete sjajne šine,
dok polako tamni sunce
on o sebi u tom voz
razmišlja i brine...

" Onaj koji putuje uvek ostavlja neki delić sebe tamo gde je do tada. "
Ja


(Ne) Ljubav

Do pobede sto poraza vodi,
do osmeha sto suza se proli,
bogazama do raja se hodi
kada voliš onog što ne voli.

Ko ne voli tome dokaz treba
jer nikada ljubavi ne daje,
a kad ljubi, ljubi sračunato
sa pomišlju, nek traje dok traje.

Kad iz srca nestane sva nada
i istina blesne u svom sjaju,
vidiš jasno da je nova sreća
čekala i nadala se kraju.
__________________

Zadušnice

Na planini moćnoj još uvek postoji
selo malo sneno, rosom umiveno,
potok još žubori i pevaju ptice.
al' od ljudi ono je davno napušteno.

Nekada su u njem živeli mi preci,
i čuvali rado svoju dedovinu
koju u nasleđe davali su deci
i spremni su bili da za nju i ginu.

Onda ipak dođe neko drugo vreme,
živelo se bolje širom belog sveta,
gasile se kuće umirali stari,
deda Stojan umro je zadnji prošlog leta.

Dok polako vozim putem trošnim starim,
rukom brišem suzom umiveno lice,
odlazim u selo koje živi samo
kad se sakupimo da odamo poštu
precima na groblju kad su zadušnice.


Kiša

Dok me kiša smara
i ja sa njom padam,
nekom čudu iznenadnom
potajno se nadam.

Možda će me anđeo
krilom zakloniti
i od ove kiše
tužnog zaštititi.

Možda će me zvati
neko iz daleka
il' ću među ljudima
pronaći čoveka.

Možda će me čudo
ipak zaobići
pa ću s ovom kišom
u zemlju otići.

Uvek sam voleo cirkus

Uvek sam voleo cirkus,
gledao silne akrobate
i krotitelje tigrova moćnih,
maštao o srećnom danu
kada će meni aplauzi
leteti kroz šatru ili dvoranu.
Vreme je prošlo, a ja eto
nisam ono što htedoh biti,
nisam ni ono što drugi su hteli,
ni doktor, ni advokat.
Postadoh pesnik.
Svima u inat.
Sebi u inat sad pišem razne
stihove, samo meni važne
i možda još ponekom,
a stihovi teku, kao reka
ka ušću svom dalekom
gde ih okean drugih
pesama čeka.
Ponekad delujem samome sebi
kao klovn tužnoga srca
sa nacrtanim osmehom lažnim,
slaba sam zamena snovima svojim,
krotiteljima tigrova moćnih
i akrobatama snažnim.
Al' eto, mora se živeti
sa svojim porazima,
sa neispunjenim snovima,
u potrazi za mrvicama sreće
u potrazi za ljubavlju...
ako je još ima...
negde tamo.


Izgubljen slučaj

U želucu kamen stoji,
u glavi se tuge množe,
pratioci to su moji,
suđenici ispod kože.

Mrtvi snovi dušu stegli...
suzama ih sprat ne mogu,
a uporno pokušavam
i koristim kao drogu.

U srcu mi korov buja
pa osmesi se ne vide,
od dodira hladnih ruku
moji prsti trnu, bride.

Sve što želim, sve što hoću
jeste samo mira malo
da me srce pred sudijom
ne bi grešnog prepoznalo.

Uhvaćen u lavirintu
suza i razočarenja,
batrgam se i otimam
al' suštinski se ne menja

činjenica jedna gorka,
da je proš'o onaj tren
kad sam mog'o da ne budem
slučaj davno izgubljen.

Čuvar snova
(posvećeno prijateljima)

Večeras… večeras
biću čuvar snova tvojih,
da ih ne izgubiš,
da ih ne povrediš,
da ih ne zaboraviš.
Brinuću se o njima
čuvati ih od zla,
kao da su moji,
kao da su deca
nestašna i čista.
Kad sutra otvoriš oči,
ustaneš I skuvaš
prvu kafu,
pogledaj u nebo.
U oblačiću nad
tvojom glavom
sam sakrio
tvoj san od tebe
da bih ti ga vratio
kada ponovo zaspiš.

Posvećeno onima koji su voleli i ostali zaboravljeni.

Sudija

Šalji me kod sudije.
Na robiju da me baci
il’ neka me ubije,
samo nemoj ti
meni suditi
jer sudićeš srcem
još surovije
jer si volela.
Proklećeš me
na zaborav,
na izgnanstvo večito,
na nepomen …

Samo nemoj ti …
Meni suditi.


Čovek bez snova

Čovek bez snova je:
sunce bez meseca
cvet bez mirisa,
lice bez osmeha,
ljubav bez patnje,
oko bez duše,
zemlja bez reka...
Čovek bez snova je
u stvari pola čoveka.



Srcem kroz zid

Juriš...
Napred...
Mora pasti,
mora jednom popustiti,
ovaj zid je neprijatelj
i moram ga porušiti.
Tuci...
Udri...
Nije lako,
ali moram udarati,
srcem rušim zid od tuge,
jer izbore nemam druge


Bes …



Bes… Uvreda izrečena

prilika je savršena…

Zli se dusi iz dubine

dokopaju površine,

pa taštine vašar krene

i za tebe i za mene.



Kad se vetar strasti smiri

i smire se svi nemiri

ukus gorak u ustima

reč mirenja svaka ima,

nisu reči nesmotrene

ni za tebe ni za mene.



Zalud dani teku novi

srušeni su stari snovi,

neminovno kraj dolazi,

zajedničkoj našoj stazi,

ubrzo će dva ludaka

ići zonom sumraka.



Kada se dobro ne razmisli o tome ko je osoba sa kojom stupamo u burnu emotivnu vezu dolazi do nagomilavanja nesuglasica koje jednoga dana dostignu svoj vrhunac I veza puca. Količina bola raste sa svakom ružnom reči više na kontu koji piše kelner po imenu Sudbinko Živčanević.


Dragi čitaoče ovih redova,
ovom pesmom sam hteo da ispričam priču o životu svakoga od nas.
Svi smo u ovoj dimenziji samo pajaci koji svakodnevno vode borbu da prežive još jedan dan.
U toku te borbe vidimo samo ono što nam je prioritet i retko ko uspe da vidi celu predstavu zvanu život.
Tek pred kraj, a češće tek posle kraja predstave uspemo da vidimo koliko je predstava bila lepa, a mi nesposobni da to vidimo.
Kada se udaljujemo iz te predstave i odlazimo u neku drugu jedino što možemo poneti je naša duša.
Cirkuska pruga će svačiju dušu jednoga dana odvesti do mesta na kome se nalaze duše slične našoj.

Želim vam da uživate u pesmi, ali samo ako vam ne smeta da se eventualno isplačete.
Mlađi naraštaji verovatno neće plakati, ali mi koji smo prevalili pola života smo već u rizičnoj kategoriji za plakanje.


CIRKUSKA PRUGA

Juče je umro pajac,
klovn crvenog nosa,
arena bila je puna,
a on je umro iz štosa.

Pao je usred tačke,
aplauz bio je jak,
kad minut ustao nije
na sceni je nastao mrak.

Brzo su cirkuski ljudi
izneli nesrećnog smeška,
voditelj publici reče:
" Izvinite, tehnička greška."

Jedan je viknuo dečak:
" Šta je sa smešnim čikom?"
Niko ga čuo nije i šou
je nastavljen muzikom.

Predstava išla je dalje,
uspešno do samog kraja,
a pajac je ležao mrtav
tu blizu cirkuskog sjaja.

Njegova duša je tada
međ veselu publiku sela,
do tada nije ni znala
koliko lepa je predstava cela.

Na kraju predstave duša se
klanjala publici s tugom
dok napokon krenula nije
ka nebu cirkuskom prugom

P. S. Otvorite oči,
svud su oko Vas,
šareni pajaci
koji vole Nas.


Kraj početka

Na kraju krajeva stoji početak
i iza svake kokoške jaje,
u svakom pravilu izuzetak
i kad se dobija nešto se daje.

Daje se srce, duša i telo,
daju se snovi mladosti rane,
daje se brzo, lako i smelo
bez misli na neke buduće dane.

Tek kada svane suton života
i kad se svedu cehovi razni,
shvatiš da si se igrao lota,
i plaćao srećom previše kazni.


Za laku noć

Kad na zemlju padne tama,
i u Kinu sunce ode,
poželeću svima vama,
trun radosti, kap slobode.

Verujte mi malo nije
i teško je do tog stići,
radost se od ljudi krije,
a sloboda neće prići.

Želja kad u umu vlada
za stvarima beznačajnim,
srce pati, duša strada
sa ranama mnogim trajnim.

Zato oči moje mile
poželeh vam male stvari,
velike bi želja bile
tek varke u stvari.

To bi za sad bilo sve
od pesnika pesme ove,
sanjajte mi labudove
i još neke lepe snove.

Tužnima je najlakše ...


Tužnima je najlakše ...

okrenuti leđa,
otići što dalje,
napustiti bitku
jer tuga nešto
koju svako vešto
na svom putu izbegava.

Tužnima je najlakše ...

reći "Zbogom ostaj ",
reći" Bićeš bolje",
reći " Daj ne plači",
ali mnogo znači
kad te verno čeka
prijateljska ruka prava.

Tužnima je najlakše ...

kada čuju slike,
kad muziku vide,
kad mirišu ljubav,
k'o prolećni cvet
jer od takvih stvari
sav je njihov svet.


Posvetio svim tužnima
iskreno vaš
NesaDeBeli


Evo pred vama jedne pesme poprilično različite od do sada napisanih.
Pesma se zove "Prodavnica" i govori o onim malim ljudima kojima je lepše da sede sa sebi sličnima ispred neke prodavnice i ispijaju pivo nego da idu do svojih kuća gde ih čeka brdo nerešenih problema.
Ne ulazeći u kritiku tih ljudi kroz pesmu sam pokušao da oslikam činjenice koje ovu tematiku sačinjavaju.

Prodavnica

Neugledna prodavnica pored druma,
u njoj malo društvo odabrano sedi
na gajbama, blago zamućenog uma
sa mukama u dušama tek su bledi
odsjaj ljudi što su nekad srećni bili.
Ubilo ih novo vreme i svet vrli,
poluživi skupili se da bi pili,
uteha su jedno drugom tako obrmrli.
Svet se vrti i ne staje, svojim tokom
vreme teče polagano prema kraju,
uplašeni ljudi u transu dubokom,
to su jad i tuga u svom punom sjaju.
Tužne ljude prekrilo je teško veče,
prodavnica zatvar se, zadnje piće
ispija se, vreme kao da ne teče,
al' već sutra svi zajedno opet biće
jer pobeći iz tog kruga niko neće.

------------------------------------------------------
Pesma iza pesme

Neko tugu svoju goni,
neko svoju tugu grli,
neko teške suze roni,
neko kraju svome hrli.
Neko život sam proživi,
neko nikad sam ne može,
nekome su drugi krivi,
neko bi iz svoje kože.
Nikad niko ne dobije
što se hoće, što se želi,
od života se dobije
što sudbina ti dodeli.



Glumimo

Već odavno nije isto
ono što je nekad bilo,
šta li se to draga moja
to sa nama dogodilo?

Eh živote prevarantu
što ponudi večnu sreću,
pa nas stavi ti u kola
što nizbrdo sad se kreću?

Gde nestade ljubav silna,
silnija od sinjeg mora?
Izgleda da pobegla je
iza sedam vitih gora.

Sad sedimo k'o panjevi
dok čuvamo život goli,
polumrtvi krećemo se,
a svaki nas pokret boli.

Na daljinskom dugmići su
već odavno izlizani.
od dosade ljubav više
nema ko da štiti, brani.

Ipak glumci ostadoše
pozorištu svome verni
dok ponori nerazuma
postadoše neizmerni.


Reči i misli

Iza svake reči misao stoji,
a misao svaka se broji
i nijedna se ne briše
kad dođu jesenje kiše.

Baš zato pazimo misli
da ne bi u jesen kisli,
da ne bi rečima ubili
onog kog bi smo ljubili.


Moć

Moć je čudna boljka,
nezasita ala,
uvek u vlasništvu
opasnih budala.

Moćne su budale
svetom zavladale.

Moć je opak virus,
strašniji od side,
i tek kad je prekasno
ljudi to uvide.

Svi sastojci moći
prave se od noći.

Od prvoga koplja
do zadnje rakete
o velikoj moći
sanja svako dete.

Pa se posle čudimo
što svi skupa ludimo.




Možda će nekoga ova pesma " naterati " da razmisli o svim lepim, ali propuštenim trenucima sreće.
Svako od nas u ovo vreme briga nekada nema snage da prpozna lepotu življenja oličenu u sitnicama.
Živimo za danas jer je danas sve što imamo. Jućče se još nije vratilo nikome, a sutra nemamo pojma šta će se dogoditi.
Volim vas sve i želim svako dobro od Boga.

Zrnca peska u ruci

Kroz prste mi dani cure
kao pesak vruć od sunca
pa njegova mala zrnca
drugom pesku tiho jure.

Uzaludno stežem šake,
zrnca mala da ne beže,
držati ih sve je teže,
zalud su mi ruke jake.

Nit su snaga, nit su sila
vanvremenski gospodari,
vreme za njih baš ne mari
kad raširi svoja krila.

Žetva, setva, kraj, početak,
Sve to ima vreme svoje,
povlašteni ne postoje,
ne postoji izuzetak.

Što se rodi mora mreti
sakrio se niko nije
pa ni srce što boj bije
za trenutke blagodeti.

Ti trenuci su ta zrnca
što beže iz mojih ruku
dok me mračne sile vuku
da bežim od svoga srca.

Boriću se srcem celim,
želim te minute sreće
jer vreme to oduzeće
kad najmanje to poželim.

Svaki tren će život biti,
svaki dah k’o večnost sama,
boriću se sa suzama,
Tama neće pobediti.




Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
 
Filozofiranje kroz stihove - NesaDeBeli
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Odmorit ću prste od stalnog gledanja kroz njih.
» Stilovi i epohe u našem domu
» Mudrosti starih Indijanaca
» 02-ESO-NEDELJNE VESTI IZ ASTRONOMIJE - 2015.
» KULINARSKI KURIOZITETI (paznja, ovo nije za svacije oci!)

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
NesaDeBeli - Lovac na sreću :: Sve moje pesme-
Skoči na: