NesaDeBeli - Lovac na sreću
Ako nemaš dovoljno sreće, znaj da si naišao na ljude koji ti žele pomoći.
Ukoliko imaš sreće, ostani i pomozi ostalima koji je nisu našli.
Bilo da ostaneš ili da odeš, ja ti želim da imaš uvek dovoljno sreće.
NesaDeBeli - Lovac na sreću


 
PrijemPortalČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Zadnje teme
» Slika za novi forum
Pon Okt 03, 2016 10:11 am od NesaDeBeli

» Sest pesama
Pet Mar 11, 2016 12:37 pm od NesaDeBeli

» Supstance i industrijski preparati koji pomažu razvoj ćelija raka
Uto Apr 16, 2013 1:07 pm od NesaDeBeli

» Preparati koji pomažu u borbi protiv tumora
Uto Apr 16, 2013 1:04 pm od NesaDeBeli

» Biljke koje pomažu u borbi protiv tumora
Uto Apr 16, 2013 12:26 pm od NesaDeBeli

» Rak iz mog ugla
Uto Apr 16, 2013 12:18 pm od NesaDeBeli

» Program Stranka Debelih Srba ( u izradi, potrebna pomoć )
Sub Jan 07, 2012 11:40 pm od NesaDeBeli

» Poučne priče s raznih strana sveta
Čet Jun 23, 2011 11:47 am od NesaDeBeli

» Link Lolicka
Sre Apr 27, 2011 1:54 pm od NesaDeBeli

Navigacija
 Portal
 Indeks
 Lista članova
 Profil
 FAQ - Često Postavljana Pitanja
 Traži
Forum
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Socialni obeležak stranice
Socialni obeležak stranice Yahoo  Socialni obeležak stranice Google  

Bookmark and share the address of NesaDeBeli - Lovac na sreću on your social bookmarking website

Zadržite i delite adresu NesaDeBeli - Lovac na sreću na vaš sajt social bookmarking-a

Delite | 
 

 Ljubavne pesme - NesaDeBeli

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
NesaDeBeli
Admin
avatar

Posts : 472
Reputacija : 1
Join date : 26.02.2010
Age : 48
Location : Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Ljubavne pesme - NesaDeBeli   Pet Apr 08, 2011 11:27 pm

Eh

Zagledan u plamen sveće
setio sam se očiju tvojih
koje su sadržale u sebi
iskru nastanka ljubavi
u svemiru i zaplakao.
Mislio sam da su te iskre
odraz mladalačke zaljubljenosti
koja brzo prolazi
i gasi se pred prvim iskušenjem.
Sada nemo preispitujem
sve postupke svoje
i shvatam da si bila ljubav
koja se jednom u životu nađe.

Gde počinje ljubav

Tamo negde u sivilu
sasvim običnog dana
kada se ne nadaš ničemu
ili kad samo žuriš na posao
započne ljubav svaka.
Iznenada pojavi se,
zavuče u srce koje zadrhti
kao vlat trave na košavi,
i tada iako svestan nisi
voliš bezuslovno.
Potom saznaš ime koje ti se svidi
kao nijedno pre
što ti se svidelo nije
pa pred ogledalom vežbaš
kako da najlepše zvuči.
Na prvom satanku drhtiš
i znojne ruke trljaš o pantalone,
srce lupa jačinom koja te uplaši
jer do tada nisi ni znao
da snaga iz srca dolazi.
Ako te srećna zvezda
pogleda nežno i pokloni
ljubav do kraja života
zahvali se nebu na
neprocenjivom daru
jer si jedan od retkih
koji voli i voljnim se zove.

Noć

Senka se šunja u tamnoj noći,
lebdi nad dušom mojom,
a prozore svog doma u zemlji
u kojoj nema radosti
odavno sam zaključao
tako da niko na ovom pustom mestu
ne može pronaći ulaz u moje srce.
Ponekad zaželim
da sam onaj od pre i da verujem rečima
koje sreću znače.

Kosmos.

U kosmosu postoje zvezde i planete,
postoje i rupe crne, to zna svako dete.
Ko veruje da nastade od velikog praska
fali mu u glavi makar jedna daska.

Kosmos nasta od ljubavi koju sam ti dao
i da kosmos stvaram stvarno nisam znao.
Sada ljut sam poprilično na samoga sebe
posle kraja po kosmosu ja svud tražim tebe.

Kud ga takvim stvorih uzalud se pitam
dok po trećoj galaksiji ja lutam i skitam.
Uništiću ovaj kosmos, svega mi na svetu,
ljubav ograničiću na rodnu planetu.

Parastos jednoj ljubavi

Sahranismo ljubav u najdublju raku.
i sada zbog toga tapkamo u mraku,
a znam da i nije moralo baš tako
jer srca su naša udarala jako.

Imadosmo ljubav, sad je više nema,
Ostala je od nje samo uspomena,
Zeznuše nas dobro neke slučajnosti,
u predgrađu sreće ostavismo kosti.

Slomiše se naši točkovi sudbine,
U dušama našim sad su ruševine,
Uplakane oči nikad više neće
Kao nekad da nam blistaju od sreće.

Ko nam ljubav ote ne znamo ni sami,
Sada kao slepci pipamo u tami
Jer tražimo nešto da rane zaceli
I žalimo što smo jedno drugo sreli.

Pesma napisana uz gitaru posle šut karte.

JADNA OLOVKO MOJA

Jadna olovko moja
zasto li ovo pises
kad ona ce tek naslutiti
da zbog nje
sna nemam vise.

Zbrkana pameti moja
zasto te ludilo hvata
nemogucem se nadas
iako dobro znas
da ces da stradas.

Nesrecna duso moja
taman ti nadjoh mira,
a sada opet plamtis
zbog nepostojeceg
i nematerijalnog dodira.

Zivote prokleti moj
bas si mi smrsio konce
nekome smo malo
pobrkas loncice,
a meni ekspres lonce.

Monotoni dani moji
sa mislima pod kontrolom
noci ste moje uzburkali
nestvarnom nadom,
konfuzijom i bolom.

Prokleto srce moje,
zasto mi dusu varas
laznu mi dajes nadu
i iluziju moguceg
heppyenda stvaras.

Sudbino, zivota varko
u buri malena barko
zasto mi dajes nadu koja je tek sen
da cu i makar na kratko
postati samo njen.

Kockice

Dok sudbina svoje kockice slaže
U magli života duše se traže
Nekad zacrtan put se briše
Jer san se sanja sve više
Sve do početka kraja
Kad put se sa putem spaja.

Raskrsnice

Na raskrsnici mira i nemira,
dodira i nedodira,
sna i jave
nalaze se suprotnosti
što srce more
i dušu dave.

Da li tamo il’ ovamo,
Da li biti ili hteti,
da l’ sigurnost ili greh,
da li život il’ sivilo,
jednoličnost ili smeh.

Odgovora biti neće
Sve do tužne raskrsnice
Puta sreće i nesreće,
a na kraju krajeva
na jedno se svede sve,
kockati se ili ne,
povrediti samo sebe
il’ rušiti sve pred sobom
sve do zadnje kapije.

Senka

Lutam k’o senka kroz noćnu tminu
Dok hladan vetar seče mi dah,
Život mi stvara zbrku u glavi
Tugu i ljubav u isti mah.

Samoću dobih uz tugu pride
Pa i u gužvi opet sam sam
Sudbino hajde daj mi bar nadu
Da će na oči doći mi san.

Nemir u duši tera me dalje,
Korak je svaki k’o večnost dug
Samo se bogu molim da nisam
Na putu koji zove se krug.

Dok noćas niko sa mnom ne tuži
Tugu što nosi vetar kroz mrak,
Onom što voli, a voljen nije
Tuga na srcu ureže znak.

I onda shvatiš da svako nov koga upoznaš vidi taj znak i sebi da za pravo da te sažaljeva, a to osećanje je ubica ljubavi.

Mrtva pesma

Ova je pesma mrtva,
Ubio sam je zato što nije htela
Da pođe tamo gde sam joj rekao
Da svima kaže da sam k****n
Što mnogo daje, a ništa ne traži.
Ubio sam je jer nije znala
Da kaže svima da jedna budala
Žedna je ljubavi iskrene, jednostavne
I bezuslovne, bez reči što zovu se
Pretvaranje i laži.

Opraštam ti...

Voleo bih draga znati
dal ćeš za mnom zaplakati
kada odem iza duge
da li će u tebi biti
makar jedno zrno tuge.

Gorele su moje oči
k'o ciganske vrele noći
gorele jer nisu htele
da priznaju da te vole,
k'o nijednu žele.

Ne postoji ništa više
što bol može da izbriše
za svoj bol te ja ne krivim
opraštam ti nisi znala
da za tebe živim.

Ispred tvojih vrata

I spred tvojih vrata prepun bola stojim,
u rukama mojim buket hrizantema,
uporno se nadam otvorićeš vrata,
a polako shvatam, nadi mesta nema.

Znaj u srcu mome samo ti postojiš
i u crno bojiš dolazeće dane,
u knjizi života gde o meni piše
ti si jednostavno pocepala strane.

Još uvek te ljubim u snovima svojim,
ali ne postojim ja u tvojoj javi,
pa je svaka zora kao noćna mora
kad otera snove i nebo zaplavi.

Poražen i ponižen, i u tuzi sam
želim ovaj buket cveća samo da ti dam,
još par dana da te seća da sam bio tvoj,
varalice lažljivice, večni bolu moj...

Čekati,

Milom te zovem, šapatom kojeg
Samo ja čujem.
Susret je varka srca mojeg
Jer varkom se trujem.
Nikad ne nađoh svetlo u tami
Meko i nežno.
Umirem s dušom koja čami
Neizbežno.
Čekati sunce, u noćnoj tmini
zadatak je dug.
Ostati želiš na površini
Sklopiti krug.

Nekome dragom

Veseo onaj je dan
Lep i nasmešen
Ako te vidim ovde
Samo na jedan tren
Tihi te čovek tiho voli,
A to boli, boli.

Pad ljubavi

Kad ljubav padne ostaju gadne
rane na srcu, i mom i tvom,
prašina bola se uskovitla,
a kad se slegne ostaje lom.

U besu uvrede izrečene
grla nam stežu, peku k'o žar,
ljudskost je pala na grane niske,
donela misli mračne na dar.

Vatra u srcu teško se gasi,
svaki je dan k'o večnost dug,
patnja nas guši i jedan mora
da izvinjenjem razbije krug.

Ponosne lude čekaju, ćute
ego je nekad dvosekli mač,
a posle kraja sve biva kasno,
dolazi pravo vreme za plač.

Posvećeno tvrdoglavima.

Potraži me

Potraži me u snovima
tamo te čekam
jer tamo je sve moguće
da mesec sunce postane
da sreće tugu zameni
i da već u aprilu
nova malina porumeni.
Potraži me u snovima
jer ja nemam drugog mesta
za čekanje.
Potraži me u senci masline stare,
u pesku po kojem gaziš,
u vinu koje piješ,
u rečima kojima me zoveš,
u dahu koji ti se otme
kad pomisliš na mene.

Oči moje

Oči moje, nek ste krive
pred sudijom koji sudi
za misao o blaženstvu
koje samo tugu budi.

K'o vlat trave povijam se
pred lahorom, čilim, lakim,
okno bola u mom srcu
svet učini naopakim.

Nema sata ni minuta
nema dana ni godine,
kad ne želim trunku mira,
trunku mira i istine.

Nisam moćan da promenim
neko drugi što mi zbori,
promeniću samog sebe
da mi duša ne izgori.

Da smo...

Spavaju pčele i pile spava,
spava i potok podno planine,
a ja ne spavam zbog jedne žene
i oka njenog boje kupine.

Hiljadu pitanja glavom se roji,
hiljadu noći muče me snovi,
hiljadu zašto odgovor nema,
hiljadu oblaka nebom plovi.

Pevušim tiho pesmu davnina,
da smo se samo ranije sreli,
al' život druge planove ima
suviše toga ipak nas deli.

Sad srce svoje pokornim držim
u vlasti svoje tvrdoglavosti,
ne dam da voli onog kog želi
sa nadom da ume da oprosti.

Tajna

U očima tvojim vidim
jezero bola,
dušu ti osećam
tuga je hrve,
noć te je pusta
samoćom ubila,
sudbina daje ti
od sreće samo mrve.
Nekako znam te,
strah je u tebi,
možda baš zato
što sam ja ti,
i lica su samo maske
što tajnu kriju,
da nema nikoga
ko voli kao mi.

Kraj

Jutros sam video rosu
u tvom oku,
pogled si
odmah skrila od mene,
neku duboku
tugu sam slutio.
Okrenuo sam ti leđa,
u prozoru sam video
kako rukama
prelaziš preko lica.
Pokušala si da se osmehneš,
na usne nanela crveni ruž
kao da on može
biti zamena sreći.
Znam.
Znam da te savest grize,
greška k'o žar te peče,
ptica si što predivno peva,
ali samo pesme
koje nikoga ne razvesele.
Savršeno grozan kraj
ubio je svu lepotu
i osmehe
koje smo jedno drugome
nesebično poklanjali.

Živim

Sakupilo se mnogo tuge u meni,
nebeski svod mi nije plav,
ne želim svoj više život u seni
senka donosi zaborav.

Želim da dišem plućima punim,
hoću da osetim bol
i on je osećaj kao svi drugi
makar mi svirao mol.

Pevaću jako da svet me čuje,
opet živim i osećam,
i neće više da me truje
miran, učmao dan.

Oduvaću prašinu sa uspomena,
nek žive dugo u meni
otvaram sada vrata vremena
nek ljubav se razvileni.

Drhtaću slobodno kao ptica
kad vetrovi hladni dunu,
u jastuku ću čuvati snove
i imati ponovo dušu punu.

Plašt

Doleteću k tebi
od noći dan učiniću,
ukrašću zvezdu samo za tebe,
otkriću ti tajnu svoju,
ogrnut sam plaštom nevidljivim
pa ću ti se prikrasti
i pokazati zvezdu na dlanu mom.
Sijaće jače i lepše
od bilo koje zvezde druge
jer ova će biti uništivač tuge.

Olovna pesma

Rečima pletem
džemper sećanja
sa šarama od stihova
koji će me sačuvati
od zaborava,
od nesećanja na ono
što sam bio,
što sam voleo
i svega što mi je značilo,
a nebo se
nadamnom smračilo
i ne obećava plodonosnu
već tešku kišu,
zimsku,
hladnu,
ledenu kao duša grešnika.
Možda će se nekada neko
setiti jednog polupesnika
i stati,
pročitati,
redove ove,
moje snove,
moja nadanja,
stradanja.
Možda,
ali samo možda
neko će reći:
"E j*** ga, i on ode."

Opet

Opet sam ti oprostio
preko svoje čvrsto date
prešao sam reči,
jednostavno ja ne mogu
iako te znam nevernu,
NE nikada reći.

Igraš se sa srcem mojim,
kao palidrvce kresneš
ga da plane,
lažju novom iznova ga smrzneš
da ga lakše ranjenog
dokusure vrane.

A ja blesav pa verujem,
da će život dati sudbu
sad drugačiju,
omađijan opet gledam,
a ne vidim da ti oko obasjava
narav mačiju.

Kao vatra nestalna si
nepredvidiva i burna
bez moje kontrole,
slep za tebe, tvoje greške
samo jednim putem hodam,
a on je na dole.

I opet ću kad me tuga
samelje u žrvnju svome
da se kajem
i pitam se uzaludno
zašto tebi šanse nove
ja iznova dajem.

Inspirisano jednim životom, ali ne mojim.

Dok čekam sutra

Dok čekam sutra prazan iznutra
osećam gorki nemir u duši,
polako ludim jer tebe nemam,
java mi snove polako ruši.

Duša mi prazna k'o prazna čaša,
prazna k'o soba u kojoj patim,
prazna kao i ljubav naša,
prazna k'o ovi sitni sati.

A nemir krade od mene snove
i suza slana klizi niz lice,
more me tuge ka sebi zove
dok sam na vrhu puste litice.

Gubi se noćas i zadnja nada
da će mi tuga s vremenom proći,
sva moja sreća u vodu pada
bez šanse da će ponovo doći.

Ne zovi me

Ne zovi me srećom,
ja sreća tvoja nisam,
ne zovi me ljubavlju,
volim te po navici,
ne zovi me utehom,
ni sam sebe ne mogu utešiti,
ne zovi me drugom,
drugovi se ne izdaju.
Ne zovi me očima svojim,
oči su duše ogledalo,
a ti duše nemaš
i zato me ne zovi.
Nikada više.

Zemlja, vetar, vatra, voda

Stvorio sam zemlju
da ti mogu doći,
da te mogu naći.
Stvorio sam vetar
da po licu mogu
nežno te dotaći.
Stvorio sam vatru
da u tvome oku
ljubav razgoreva.
Stvorio sam vodu
koja kad te umiva
moju pesmu peva.

Boli li te kad te sanjam?

Boli li te kad te sanjam,
kad se budim prazne duše,
dozivajuć' ime tvoje?
Boli li te kad te vidim
zagrljenu s nekim drugim
i kad vidiš uplakane oči moje?
Istinu si tražila u laži,
posumnjala u iskrene reči,
pobegla od mene bez pozdrava..
Boli li te kad te sanjam... ?
Ljubavi!
Još jedna pesma o kraju



Kako da čovek zna

da ljubavi bliži se kraj,

da nestaje magija

prvih poljubaca,

da dolazi dan kada ljubav

će postati stranac

u srcima koja kucaju

samo po inerciji?



Kada bi neko javio

da kraj je neizbežan

ne bi bilo toliko tuge,

ne bi bilo toliko bola,

kraj bi mogao biti

čak i nežan

pa bi brže zavoleli druge.


Kako

[/size]

Kako znati

kome srce

svoje dati,

da ne pati,

zbog odluke,

da nikada

ne pronađe

nešto što se

tuga zove

i izvor je

svake muke.


Kako znati

koga zvati

izvorištem

sreće svoje

neizmerne.

Kako znati

zadržati

sreću svoju

u životnom

ljutom boju

koga prate

oči neverne.


Gde počinje kraj

Oči koje znaš
više te ne gledaju
kao što su te gledale pre.
Usne koje ljube
više nisu mekane
i podatne kao ranije.
Srce što u grudima bije,
više isto nije
i ne prepoznaje
otkucaje druge
pa vodi do spoznaje
gde je izvor tuge.

San koji se sniva
više nije san
već postaje mora noćna
dok ne svane dan.
Sreća se sakriva
u ćoškove duše,
gadan osećaj...
Voleo bih znati
kako izabrati
put na kome piše
gde počinje kraj.


Pokušaj

Pokušaću da napišem pesmu
najlepšu od svih,
da opišem ljubav svoju
koristeći stih.
Pokušaću svojim srcem da progovorim,
dušom zapevam
pa da zatim suđenici
takvu pesmu dam.
Pokušaću da joj život lepšim učinim
pa da sanja stihove pesme najlepše.
Čovek nije vatra, ljubav nije dim,
a ja ljubav veću ne imah od nje.


Eh

Eh da mogu da napišem
jedno pismo kao nekad
u kome bih rukopisom lepim
napisao da te volim,
al' ne mogu
jer lagati ne znam.
Eh da mogu da te slažem
da se ništa promenilo nije
i da briga nije došla
da me otme od tvog srca,
al' ne mogu
jer licemer nisam.
Što li nisam ja licemer stari
koji lepe priče znade,
koji priča lepe stvari,
a u stvari vreme krade.
Eh da nisam to što jesam
i da nisam tol'ko blesav,
ja bih sreću u svom džepu
zadržao da ne beži,
i pustio ne bih tugu
da mi zube pokazuje
i k'o besno pseto reži.
Ja sam ono što sam
i ne poznam drugog sebe,
ako sam i malo k****n
pa oduzeh vama vreme
izvinite,
nisam hteo.


Uzalud napisana pesma

Nek me snađe sto sanđama,
nek me lomi sto aždaja
ako stobom opet budem
posle ovog stotog kraja.

Svaki nerv mi tegliš, kidaš,
srce greješ pa ga hladiš,
ranu stvoriš pa je vidaš,
savršeno sve to radiš.

Ubijaš me natenane,
na tihoj me pečeš vatri,
ja sam tigar pripitomljen
u cirkuskoj tvojoj šatri.

Zaklinjem se, al' ne vredi
da su došli zadnji dani
jer mene od tebe takve
nema ko da štiti, brani.

Ne ostaje ništa drugo
nego da te opet pustim
dok te divlju ne savladam
i nad tobom vlast učvrstim.


Tužni

Tužni nikome ne znače
jer niko suze neće
pa zato onaj što plače
još je dalje od sreće.

Slomljeno srce leluja
na povetarcu sudbine,
nosi ga životna struja
i put do dna mu ne gine.

Satkano od tankih niti
je srce onog što pati
jer želi voljeno biti
i ljubav nekome dati.

Surovi ljudi kidaju
te niti tanane gaze,
za ljubav sve manje znaju
pa zašto onda da paze.


Stara moja

Vodio me život grešni
kroz oluje nespokoja,
brodio sam, tonuo sam,
skupa s tobom, Stara moja.

Ispružena prema meni
uvek ruka beše tvoja,
grešnog me je spasavala,
za sve hvala, Stara moja.

U svom srcu dobro znadem,
živ ne bih iz teškog boja,
da uz mene bila nisi,
ti ljubavi, Stara moja.

Tek u sumrak žizna svoga
živim život u sto boja,
takvog si ga naslikala
samo za me, Stara moja.

Tvoja matorština




U vrtlogu osećanja

Dok te gledam vidim note
kako lete oko mene,
divan li si moj živote
kad su oči zaljubljene.

Dok te slušam zamiriše
svaka reč k’o ruža rana,
kad se takav miris diše
nikad nema tužnih dana.

Dok mirišem tvoje kose
vidim junska polja žitna,
dodir vetra savija ih
svaka vlat je k’o svet bitna.

Dok te slušam kako pričaš
miriše mi sve na sreću,
uzburkana osećanja
u vrtlogu svom se kreću.

Ne znam kada srećniji sam
dok te gledam il’ mirišem,
ali dok te slušam, mazim
ja znam samo da za tebe
postojim i dišem.



Neću više da te sanjam

Neću više da te sanjam,
san me laže da si moja
pa s dodirom nespokoja
u snove uranjam.

Narediću srcu svome,
da ne boli kad te vidi,
da o oštre morske hridi
tuge se polome.

Ubediću samog sebe
da ne postojiš,
mada znam da nije lako
ponajbolje biće tako
jer ti moju ljubav draga
prosto ne vidiš.

Prekršiću obećanja
samom sebi nekad data,
zaključaću svoja vrata
za svoja sećanja.

Još večeras nazdraviću
čašom vina našem kraju,
bar je on u punom sjaju.
Sve zaboraviću.

Jer možda sam prošle dane
ja odsanjao
pa sad snove svoje želim
s ružnom javom da podelim,
a java k’o svaka java
sve vremenom uništava.



Čekanje

Kada nekog iščekuješ
u srcu se zabnja skriva,
olovom su dani tkani
pa i loše očekuješ
jer i zlo se nekom zbiva,
strah se strahom novim hrani.

Ne pomaže ni molitva
kad se strepi jer se voli,
srce kuca snažno, jako,
slutnja seče kao britva,
telefona zvono boli,
vreme klizi baš polako.

Tek kad dođe do susreta
onih što se vole snažno
strepnja se u sreću tvori,
svom širinom ovog sveta
ništa drugo nije važno
nego dugi razgovori.



Odlazak

Ja moram ti reći
ovoga puta
da odlazim
i više nikad se
neću osvrnuti
i više nikada neću
poželeti da opet vidim
ono što sam
gledao do sad
jer sve je varka
i reči
i topao dodir
što samo liči na
dodir zaljubljenih
kojima je važno samo
da imaju jedno drugo
i zato odlazim
da ne bih postao kamen
koga će grejati
neko lažno sunce
satkano od iluzija.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
 
Ljubavne pesme - NesaDeBeli
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» ALEKSA SANTIC
» Ljubivoje Ršumović
» Aleksandar Puškin
» Kako autorske pesme i instrumentalnu muziku plasirati na svetsko trziste..
» EKV

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
NesaDeBeli - Lovac na sreću :: Sve moje pesme-
Skoči na: