NesaDeBeli - Lovac na sreću
Ako nemaš dovoljno sreće, znaj da si naišao na ljude koji ti žele pomoći.
Ukoliko imaš sreće, ostani i pomozi ostalima koji je nisu našli.
Bilo da ostaneš ili da odeš, ja ti želim da imaš uvek dovoljno sreće.
NesaDeBeli - Lovac na sreću


 
PrijemPortalFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Zadnje teme
» Supstance i industrijski preparati koji pomažu razvoj ćelija raka
Uto Apr 16, 2013 1:07 pm od NesaDeBeli

» Preparati koji pomažu u borbi protiv tumora
Uto Apr 16, 2013 1:04 pm od NesaDeBeli

» Biljke koje pomažu u borbi protiv tumora
Uto Apr 16, 2013 12:26 pm od NesaDeBeli

» Rak iz mog ugla
Uto Apr 16, 2013 12:18 pm od NesaDeBeli

» Program Stranka Debelih Srba ( u izradi, potrebna pomoć )
Sub Jan 07, 2012 11:40 pm od NesaDeBeli

» Poučne priče s raznih strana sveta
Čet Jun 23, 2011 11:47 am od NesaDeBeli

» Link Lolicka
Sre Apr 27, 2011 1:54 pm od NesaDeBeli

» Predstavljanje
Pet Apr 08, 2011 11:51 pm od NesaDeBeli

» Pesme ispirisane verom u Boga - NesaDeBeli
Pet Apr 08, 2011 11:39 pm od NesaDeBeli

Navigacija
 Portal
 Indeks
 Lista članova
 Profil
 FAQ - Često Postavljana Pitanja
 Traži
Forum
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Socialni obeležak stranice
Socialni obeležak stranice Yahoo  Socialni obeležak stranice Google  

Bookmark and share the address of NesaDeBeli - Lovac na sreću on your social bookmarking website

Zadržite i delite adresu NesaDeBeli - Lovac na sreću na vaš sajt social bookmarking-a
Share | 
 

 Tekstovi o stresu

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
NesaDeBeli
Admin


Posts: 470
Reputacija: 1
Join date: 26.02.2010
Age: 45
Location: Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Tekstovi o stresu   Pet Mar 04, 2011 3:56 am

Stres i njegove posledice
Objavljeno u jun 20, 2009 od strane Valentina Šekarić


Engleska reč “stress” doslovno prevedeno znači udarac.Najmanje sedam od deset ljudi smatra svoj život stresnim, a ulaskom u novi milenijum izgleda da se naš životni tempo još više ubrzava. Ljudi sve lošije spavaju, bude se uznemireni, na posao idu umorni, nerviraju se, vraćaju se kući preneraženi saobraćajem, prolaze kroz razvode, gube svoje najdraže. Za razliku od naših predaka čiji je uzrok stresa bio pre svega telesne prirode, moderni stres ili stres 21. veka je uglavnom mentalni ili emocionalni.

Generalno gledano,svaka okolina može uzrokovati stres.
Savremena nauka otkrila je puteve prenošenja stresnih doživljaja na telo zbog kojih mogu da obole gotovo svi organi u našem organizmu.
Nepovoljno delovanje stresa na organizam odavno je poznato, ali još uvek nije pronađena naučna definicija za telesne reakcije koje nastaju kao odgovor na različita životna iskustva. U suštini, stres je odgovor organizma na nešto što se doživljava kao napad ili pritisak na njega. Prema posledicama, stres može biti mali, odnosno stress izazvan manjim svađama u porodici ili na radnom mestu, stres zbog trke sa vremenom ili prouzrokovan nedostatkom novca, kao i zbog raskoraka između želja i mogućnosti. Postoji i veliki stres koji se ne dešava svakodnevno, ali može izazvati veliku patnju organizma. Većina ove probleme može uspešno da savlada, ali ima i onih kod kojih ostavlja trajne posledice na telesno i psihičko zdravlje.
Na listi činilaca koji izazivaju najjači stress nalaze se mnogobrojni događaji iz naše svakodnevice. Kad su u pitanju događaji socijalne prirode, to su pre svega loši međuljudski odnosi, bračni nesporazumi, razvod, gubitak posla i nezaposlenost. Psihološki stresovi većinom nastaju zbog straha, frustracija ili stalnog duševnog nemira. Stres takođe može da bude i fizičke prirode, izazvan hladnoćom, toplotom, radijacijom, bukom, vibracijama ili povredama.
Stres se ispoljava ubrzanim srčanim radom, nesanicom, umorom, smanjenim ili pojačanim apetitom, smanjenom radnom sposobnošću, visokim krvnim pritiskom, fizičkom napetošću, preteranim pušenjem i konzumiranjem alkohola, kao i čestim promenama raspoloženja i jakim glavoboljama.Neke od reakcija organizma na stres (na engleskom jeziku) možete naći na sledećoj slici (uvećajte sliku klikom na nju).

Posledice stresa
Na stres prvo reaguje naš nervni sistem, zatim endokrini sistem (žlezde) i na kraju imunološki sistem.
Stresni događaji u našim životima remete unutrašnju ravnotežu organizma, ali se raznim mehanizmima kompenzacije u našem organizmu ravnoteža ponovo uspostavlja. Ipak, ta sposobnost samoobnavljanja nije bezgranična i nikako nije bezbedna. U stresnim situacijama pojačano se proizvode hormoni, a zatim se odbrambene sposobnosti organizma smanjuju i opada imunitet. Zato su osobe pod stresom podložnije različitim bolestima, ponekad čak i onim najtežim.
U organizmu je sve u ravnoteži i svi organi su međusobno povezani različitim sistemima i to je jako bitno za normalno funkcionisanje našeg organizma. Međutim, stresni doživljaji remete funkcije svih organa.
Stres je, u stvari, alarm za deo mozga koji se naziva hipotalamus, koji preko svojih posrednika šalje poruke žlezdi zvanoj hipofiza. Ova žlezda tada ubrzano proizvodi hormone koji pojačavaju rad drugih endokrinih žlezda. Aktiviranjem hipofize i nadbubrežne žlezde pojačano se proizvode stresni hormoni kortizol i adrenalin, dok se pokretanjem hipofize i štitne žlezde pojačano stvaraju tiroidni hormone. Stimulacijom hipofize i polne žlezde remeti se lučenje polnih hormona kod čoveka.
Povećana količina hormona u krvi nepovoljno deluje na funkcije mozga, srca i krvotoka, organa za varenje i polnih organa. Posledice ovakvog poremećaja ravnoteže mogu biti povišen krvni pritisak, pojačano lučenje kiseline, mučnina i želudačne tegobe, proliv i zatvor, bolovi u mišićima i zglobovima, neuredne i bolne menstruacije kod žena, rana menopauza (prestanak menstruacije) i impotencija kod muškaraca. Stres stimuliše hipotalamus da proizvodi hormone prolaktin. To je hormon koji zaustavlja proizvodnju ženskih polnih hormona u jajnicima i izaziva sterilitet kod žena. Upravo zbog toga je jako bitno da se reakcije na stres kod žena koje se pripremaju za trudnoću svedu na najmanju moguću meru.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin


Posts: 470
Reputacija: 1
Join date: 26.02.2010
Age: 45
Location: Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Tekstovi o stresu   Pet Mar 04, 2011 5:26 am

Mnogi stručnjaci veruju da u nastanku svih bolesti i stres ima udela. Neko ko dobro podnosi stres jednostavno se ne razboljeva.

Koliko puta ste dobili groznicu ili se prehladili dok ste bili izloženi jakom stresu ili se brinuli oko nečeg? Zato treba znati da, koje god lekove da koristite za smanjenje trenutnih simptoma, najvažnije je da svesno radite na smanjenju stresogenih faktora koji su doveli do pojave bolesti. Stresni način života, briga, nervoza treba da se uklone, jer su preduslov za nastanak raznih oboljenja.

Evo nečega o čemu treba da razmislite. Da li je stres drugačiji danas nego što je bio pre nekoliko decenija? Današnji stres je dugotrajniji, intenzivniji i pogubniji, jer potiče pre svega iz psiholoških izvora, a ne iz fizičkih. Stres je povezan sa trenutnim reakcijama nad kojima nemamo kontrolu, a koje su prvobitno služile kao pomoć organizmu pod stresom, jer je stres bio fizičke prirode:

Povećanje frekvencije srčanog ritma i krvnog pritiska radi boljeg snabdevanja mozga krvlju i pravovremenih reakcija
Povećanje koncentracije šećera u krvi da bi organizam imao više "goriva"
Krv iz stomaka se prebacuje u velike mišiće ruku i nogu da bi obezbedila više snage za borbu i veću brzinu u bežanju sa potencijalno opasnih mesta
Zgrušavanje krvi brže nastaje da se spreči gubitak krvi ili unutrašnja krvarenja
Ove reakcije su se izdvojile tokom ljudske evolucije, jer su spasavale živote ljudima i olakšavale čoveku suočavanje sa fizičkim izazovima. Ipak, priroda stresa za savremenog čoveka nije takve prirode, jer ne potiče od suočavanja sa opasnim tigrom ili ljutim ratnikom, već nastaje usled emocionalnih pretnji kao što su gužve u saobraćaju, sukob sa kolegama, porodicom, prijateljima, sa kojima se ljudi stalno susreću.

Nažalost, iako su se izvori stresa promenili, naš organizam koji je evolutivno prilagođen da reaguje na fizičke izvore stresa i dalje tako reaguje. S tim da su reakcije organizma sada štetne, pa čak i smrtonosne. Što je najgore, stres se stalno ponavlja i mnogi ljudi žive pod konstantnim stresom. Na taj način on se javlja kao stalni faktor koji pogoršava zdravlje, povećava krvni pritisak, povećava šećer u krvi (dijabetes), stimuliše lučenje kortizola, pad imuniteta. Stres je civilizacijska bolest i značajan faktor rizika za razvoj oboljenja, a ljudski organizam tek treba da evoluira u naredih nekoliko hiljada godina i da se prilagodi novoj vrsti psihogenog stresa.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin


Posts: 470
Reputacija: 1
Join date: 26.02.2010
Age: 45
Location: Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Tekstovi o stresu   Pet Mar 04, 2011 5:32 am

Stres se definiše kao stanje dugotrajne napetosti usled koje se javljaju fiziološke, psihosomatske reakcije čija je posledica pogoršavanje zdravstvenog stanja, osećaj frustracije, mentalna i fizička iscrpljenost.

Stres potiče od engleske reči stress, sto znaši udarac. Stres je svaka promena u spoljašnjoj sredini ili u našem telu, koja utiče na nas, pozitivno ili negativno. Može se definisati i kao odbrambeni odgovor organizma na napad iz spoljašnje sredine koji je hiljadama godina pre omogućavao našim precima da “sakupe svu snagu” i suoče se sa neprijateljima.
Danas, stres je opšte prisutan u svakodnevnici svakog čoveka. Ima li dana kada ga niste okusili? Savremeni način života pun je napetih situacija za koje se pre nije ni znalo. Spisak stresnih situacija je beskonačan. Poznati su nam “Sresori” iz spoljašnje sredine: loše vreme, loše vesti ,loše društvo, pritisak da se ispune obaveze, nedostatak para, čekanje za prevozom. Unutrašnji stresori su: temperatura, bolesti…
Sres započinje već sa mislima i emoćijama, da bi se zatim posledice prenosile na telo. Naše telo uvek reaguje na stres i to je odraz spremnosti našeg tela da se bori. Reakcija se odigrava kroz četiri faze:

1) alarm- prvi odgovor na stres je izlučivanje hormona kateholamina (adrenalin) i kortikosteroida (kortizona) iz nadbubrežne žlezde. Ovi hormoni imaju za cilj brzo oslobađanje energije- glukoze (iz rezerve glikogena u jetri), da bi telo moglo da odreaguje aktivacijom misica. To je naša praiskonska reakcija ostala još iz vremena kada je čovek morao da beži i da se bori kada je napadnut. Danas, čovek je napadnut ali više psihički nego fizički. Nije potrebno da beži, niti da se bori, ali je reakcija ostala ista, a to je skok šecera u krvi.
2) Rezistencija ili adaptacija- stres traje dugo i ne prestaje. Hormoni imaju i druga dejstva. Podstiču imunitet da se bori, podstiču srce da radi jo jace i brze, podstiču suženje krvnih sudova, podstiču lučenje kiseline u želudcu, smanjuju san, izazivaju ustreptanost, teškoće sa disanjem i teraju telo da stalno “pravi” još glukoze. Samim tim, telo je spremno na borbu, a fizičke borbe nema. Šećer u krvi je povišen, ali se ne troši. Srce i krvni sudovi su spremni, ali se ne iskazuju. Promene se dešavaju i na nivou neurotransmitera u mozgu. Povećano je lučenje beta endorfina, dopamina i noradrenalina. Čovek je mentalno spreman za borbu i ne može da spava.
3) Zamor- sve ima svoje trajanje, pa i spremnost tela da odgovori na stres. Telo se zamorilo. Imunitet je odjednom popustio. Zato sledi prehlada ili neko drugo ozbiljnije oboljenje. Pojavljuje se povišeni krvni pritisak, aritmija srca, čir na dvanaestopalačnom crevu, ustalila se nesanica. Kod žena dolazi do poremećaja u menstrualnom ciklusu. Kod muškaraca dolazi do erektilne disfunkcije ili poremećaja u spermatogenezi. Ustalio se zamor i sve to dovodi do lošeg raspoloženja, depresije ili anksioznosti.
4) Bolest- ako stres traje i tokom faze zamora, javljaju se ozbiljne bolesti. Pad imuniteta dovodi do pojave oboljenja kojima se “ne zna uzrok”. To su autoimune bolesti (šećerne bolest, hipertireoza, oboljenje nadbubrežnih žlezda,…).


SIMPTOMI STRESA
 ubrzan rad srca
 depresija
 pospanost/nesanica
 smanjen/ povišen apetiti
 smanjena efikasnost i motivisanost za rad
 visok krvni pritisak
 fizička napetost
 apsentizam(odsustvov anja sa posla)
 prekomerno pušenje/konzumiranje alkohola
 česte promene raspoloženja
 glavobolje

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin


Posts: 470
Reputacija: 1
Join date: 26.02.2010
Age: 45
Location: Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Tekstovi o stresu   Pet Mar 04, 2011 10:44 am

Koje namirnice da jedete da biste umanjili posledice stresa


Povišen pritisak, glavobolja, probavne tegobe, sve to mogu da budu posledice dugotrajne psihičke napetosti. Ako već ne možete da izbegnete stres, potrudite se da zdravom ishranom umanjite njegov uticaj na zdravlje.


MAGNEZIJUM PROTIV MIGRENE

Kad ste pod stresom, organizam luči adrenalin, hormon koji spada u grupu hemijskih supstanci koje se zovu amini. Osobe koje pate od migrena posebno su osetljive na te supstance.

SAVET: Izbegavajte namirnice koje sadrže amine, a to su kafa, čokolada, kačkavalj i crno vino. Njihovo konzumiranje u stresnim situacijama samo povećava verovatnoću da ćete dobiti napad migrene.
Pojačajte unos magnezijuma. Brojne studije su pokazale da se uzimanjem ovog minerala migrene proređuju. Prirodni izvori magnezija jesu soja, kikiriki, lisnato zeleno povrće, orah, banana, smeđi pirinač…

MANJE SOLI SNIŽAVA PRITISAK

Ako ste dugo napeti i uznemireni, pritisak vam neminovno raste, a s tim i rizik od infarkta. Stres, takođe, podiže takozvani loš holesterol u krvi, što vremenom dovodi do začepljenja arterija i povećava opasnost od moždanog udara i infarkta.
SAVET: Smanjite unos soli i jedite što više svežeg voća i povrća. Obavezno se obratite lekaru ako vam je pritisak premašio 140/85.

PROBIOTICI UMIRUJU NADRAŽENA CREVA

Sindrom nervoze creva, prouzrokovan stresom, ima oprečne i zbunjujuće simptome. Hormon stresa, kortizol, usporava oslobađanje stomačnih kiselina i pražnjenje creva odnosno dovodi do zatvora ili preterano stimuliše kolon, te ubrzava prolazak sadržaja kroz creva.

SAVET: Svakog dana pijte napitke bogate probioticima poput jogurta ili kiselog mleka, koji pogoduju dobrim bakterijama u crevima i pomažu organizmu u borbi protiv dejstva hormona stresa.

Pogrešno je u stresnim situacijama posezati za kafom, cigaretama i alkoholom jer stimulativna sredstva ne smanjuju psihičku napetost, već razbijaju prirodne antistresne mehanizme. U frižderu ćete pronaći čitav arsenal oružja protiv str
esa
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin


Posts: 470
Reputacija: 1
Join date: 26.02.2010
Age: 45
Location: Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Tekstovi o stresu   Pet Mar 04, 2011 10:49 am

GOJAZNOST KAO POSLEDICA STRESA - puno obaveza, malo slobodnog vremena, kako naći vremena za pravilnu ishranu ili dijetu?

Dobijate na težini i niste zadovoljni svojim izgledom? Pod velikim ste pritiskom dnevnih obaveza, naporno radite, brinete o porodici, preuzimate veliku količinu odgovornosti i imate malo vremena za sebe?

Sve vas više zasipaju raznim informacijama o zdravoj hrani i vežbanju. Očekuje se da budete stručne, vredne i kreativne najmanje 8 do 10 sati dnevno, vitke i zategnute a kod kuće vas čekaju sve obaveze. Vi želite da ispunite sve te zahteve i da se posvetite deci, porodici, druženju...

STRES I TELESNA TEŽINA
Naučno je dokazano da samo 10% ljudi manje jedu kada su pod stresom. Ako spadate u većinu, lako vam se može desiti da dobijate na težini ako ste stalno pod stresom.

Uzork je u neredovnoj ishrani, kada obično pojedete nešto usput bilo šta, jer osećate umor i pad energije.

Želite da promenite način ishrane, ali kako kada imate malo vremena?

Uobičajene zablude su:
1. zdrava ishrana oduzima mnogo vremena zbog posebne nabavke i pripreme namirnica
2. dijete su jako komplikovane i za to će vam trebati dodatno vreme koje nemate
3. da ćete morati da jedete hranu koju ne volite, nosite razne posude na posao, jedete u odredjeno vreme, a to jednostavno nije moguće...
4. sve je jako komplikovano i ne znate kako da se iznesete sa još jednom obavezom

Sva ova pitanja vas još više frustriraju i zato odlažete početak dijete.

Postoji rešenje, nije sve tako komplikovano.
1. ishranu prilagodite vašim radnim i neradnim danima
2. dijete mogu biti jednostavne i prilagodjene vašim obavezama
3. sve se može naučiti pa i kako da lako, brzo i jednostavno pripremate hranu koju volite
4. ako nemate dovoljno vremena za kuvanje, niste posebno vešti ili ne volite da kuvate - to nije problem, odličan obrok možete pripremiti za 15 do 30 minuta

Imate mnogo obaveza, odgovorni ste na poslu i prema porodici, i ne stižete da se odmorite dovoljno i hranite ispravno a želite da dobro izgledate, budete zdravi, vitki i imate više energije. Ako ste dugo pod stresom "pregorećete". Potrudite se da napravite prioritete, neke obaveze podelite sa drugima, ali svakako morate brinuti o sebi, to ste sigurno više puta čuli da je najbolja investicija u sebe jer vam to niko ne može oduzeti.

Dosta je pitanja na temu brze pripreme zdrave hrane, koja ne sadrži mnogo kalorija.

Na blogu http://branka-mirkovic-kuvar.blogspot.com uskoro će biti još predloga i ideja. Dosta je vaših pitanja kako da se brzo pripreme pojedina jela, a neki su već probali recepte. Hvala vam za smernice. Kuvar će se dopunjavati na osnovu vaših pitanja i želja. Mnogi su pitali kako skuvati samo jedan obrok, kako brzo da pripreme jela koja vole, a da se mnogo ne zadržavaju u kuhinji i ne isprljaju gomilu sudova, šta da koriste od industrijskih proizvoda.

Nedostatak vremena i nemogućnost da uvek koristite namirnice sa pijace nije razlog da jedete lošu hranu. Recepti će alternativno imati i neke industrijske proizvode bez naznake proizvodjača (nema reklamiranja, a prepoznaćete o kojim proizvodima se radi), kako bi lakše i brze pripremili dobar i ukusan obrok, koji nema mnogo kalorija.

Ne odustajte, ako mnogo radite, imate malo vremena, možda će vam kuvar pomoći, makar idejom kako da jednostavno i brzo pripremite zdrav i niskokaloričan obrok. Pozdravljam sve, one koje znam i one koji samo prate blog pa se tako znamo. Ako sam vam malo pomogla, podstakla vas ili ste dobili ideju kako da se hranite drago mi je. Nadam se da će vam ovo biti mala pomoć da "uštedite" vreme i kalorije i tako kontrolišete vašu težinu.

Branka Mirković
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin


Posts: 470
Reputacija: 1
Join date: 26.02.2010
Age: 45
Location: Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Tekstovi o stresu   Pet Mar 04, 2011 10:54 am

Ekonomija i stres

Utvrđeno je da je među mladim šefovima mnogo onih koji imaju povišen krvni pritisak, a među starijim holesterol, dok i jedni i drugi imaju visok procenat zavisnosti od nikotina, alkohola i tableta. Takođe, stručnjaci procenjuju da bi stres vrlo lako mogao da bude glavni krivac za višak kilograma i to posebno kod top menadžera – ljudi koji na poslu imaju visoke odgovornosti, ali ne i tuđi nadzor nad onim što rade. Naime, psihički i emotivni stres utiču na stvaranje steroida kortizola koji usporava metabolizam, te tako i dolazi do nagomilavanja masnode u organizmu.
Stres je bolest 21. veka i ne treba je olako shvatiti. Zbog stresa u svetu umiru milioni ljudi. Samo u Americi milion ljudi godišnje umre od kardiovaskularnih bolesti. Naravno da svi oni nisu menadžeri, ali način života kojim živi većina Amerikanaca je zabrinjavajući. Japance najviše ugrožavaju moždani udari. Na našim prostorima menadžerske bolesti nisu tako česte kao u SAD, Japanu ili Zapadnoj Evropi ali se zna da pogađaju ljude oko 40. godine i to češće muškarce. Kod muškaraca su napadnuti srce i krvni sudovi, dok žene zapadaju u depresivna i ankciozna stanja. Hronični stres na poslu i razvod braka mogu biti smrtonosna kombinacija za muškarce.
Da stres na poslu može da uzrokuje srčana oboljenja i dijabetes, pokazala je i studija Univerzitetskog koledža u Londonu. Proučavajući preko 10.000 britanskih državnih službenika tokom četrnaest godina, istraživači su otrkili vezu izmedju stresa na radnom mestu i takozvanog metaboličkog sindroma. Metabolički sindrom čini grupa faktora, kao što su gojaznost, visok krvni pritisak i visok holesterol, koji povećavaju rizik od srčanih bolesti i dijabetesa tipa II. Kad se izuzmu svi drugi faktori, poput manjka fizičke aktivnosti, pušenja i društvenog statusa, istraživači su zaključili da su oni koji su izloženi hroničnom stresu na poslu dva puta skloniji metaboličkom sindromu od onih čiji posao nije stresan. Ispostavilo se i da su žene izložene stresu na poslu podložnije metaboličkom sindromu od muškaraca. Britanski istraživači smatraju da je moguće da produžena izloženost stresu na radnom mestu utiče na nervni sistem i smanjuje bološku prilagodljivost, što može da poremeti fiziološku ravnotežu organizma. Još jedan revolucionarni podatak do koga je došla ova studija glasi: eliminisanje daljinskog upravljača ili mobilnog telefona bi čak dva puta umanjilo rizik od dijabetesa!
Kada govorimo o stresu, zanimljivi su podaci dobijen sledećim istraživanjem: Na univerzitetima u Njujorku i Pitsburgu sprovedeno je sedmogodišnje istraživanje na 12.366 pacijenata. Od 10.904 muškaraca koji su na početku istraživanja bili u braku, manja je verovatnoća bila da će umreti oni koji su ostali u braku nego oni koji su razvedeni. Od onih koji su se tokom ovog ispitivanja razveli, 1.332 su umrli iz različitih razloga, a 663 od kardiovaskularnih bolesti. Najgore su bili pogođeni razvedeni ispitanici koji su radili pod uslovima stresa. Zaključak je da ostanak u braku u srednjim godinama štiti muškarce u suočavanju s negativnim iskustvima na poslu.
3.2. "Burn-out" sindrom

Fatalna reč „fleksibilnost" postala je glavna odrednica sektora rada koja je povećala poslovne mogućnosti ali i očekivanja, pa je utakmica za većom produktivnošću i profitom postala ekstremno napeta. To je uzrokovalo brojne bolesti u savremenoj menadžerskoj praksi. Tako je u medicinsku klasifikaciju svrstano još jedno, novo, oboljenje modernog poslovnog čoveka, poznato pod imenom "burnout" ili sindrom profesionalnog sagorevanja. On označava stanje potpune emocionalne iscrpljenosti zbog preteranog, a uzaludnog zalaganja na poslu. Posebno je zabrinjavajuć podatak da se simptomi ovog sindroma (emocionalna iscrpljenost, depersonalizacija i smanjenje svesti o ličnim dostignućima) danas mogu prepoznati kod sve većeg broja ljudi. Burn out ili "Sagorevanje" na poslu slično je sindromu hroničnog umora, ali pritom se menja i stav prema poslu, što za umor nije karakteristič
no.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin


Posts: 470
Reputacija: 1
Join date: 26.02.2010
Age: 45
Location: Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Tekstovi o stresu   Pet Mar 04, 2011 12:17 pm

STRES, bolest modernog doba
Većina ljudi u modernom svetu živi pod povećanim stresom, a kao posledica ovakvog načina života organizam se prilagođava na nove uslove. Ipak, ako stres predugo traje ili postane prejak, dolazi do razvoja mentalnih i fizičkih bolesti. Ubrzan tempo života i brojne obaveze koje treba uraditi, nameću stalno prisustvo teskobe i napetosti. Kao posledica povećane psihičke napetosti dolazi do razvoja uznemirenosti, razdražljivosti i straha (anksioznosti). Retki su trenuci u kojima moderni ljudi mogu sebi da priušte smirenje, opuštanje i relaksaciju, a ponekad ipak treba stati i odmoriti. Učenici, studenti, sportisti, zaposleni i mnogi drugi često imaju potrebu za smirenjem i smanjenjem nervne napetosti, ali uz očuvanu koncentraciju i pribranost.

Svi sedativni lekovi, osim što utiču na smirenje, dovode i do uspavljivanja i time smanjuju koncentraciju. Lekovito bilje može bezbedno da se upotrebljava za smirenje u prenadraženim stanjima, bez bojazni od razvoja zavisnosti. Aktivne supstance u biljnim preparatima nisu agresivne i ne dovode do stvaranja navike, što predstavlja njihovu osnovnu prednost u odnosu na sedative.

Prirodni lekovi za smirenje
Valerijana se primenjuje pri opštoj uznemirenosti i nervozi, kod razdraženosti, pri nesanici koja nastaje kao posledica nervoze, kod srčanih tegoba propraćenih lupanjem srca i osećajem straha. Glog se koristi za rasterećenje srca širenjem srčanih krvnih sudova i za rasterećenje nervnog sistema. Naročito je pogodan kod ljudi kod kojih postoji neko srčano oboljenje ili oslabljeno srce. Matičnjak se koristi kod pojačane nervne napetosti i premorenosti. Kava-kava je narodni lek za anksioznost i nesanicu na pacifičkim ostrvima. Specifična je po tome što smiruje nervnu napetost, a ne dovodi do uspavljivanja, tj. ne smanjuje mentalne sposobnosti, pa ga koriste i studenti, poslovni ljudi, stručnjaci. Lavanda pokazuje umirujuća svojstva i može se primeniti kao čaj ili etarsko ulje (nakaplje se da isparava), a zahvaljujući prijatnom mirisu stvara poseban ugođaj. Čaj od kamilice je staro i provereno okrepljujuće sredstvo za smirenje napetosti i relaksaciju.



Loši uticaji sedativa
Sedativi su lekovi koji lako izazivaju zavisnost i nisu nimalo bezazleni, a smatra se da farmakološko rešavanje problema nesanice može biti samo privremeno rešenje. Nesanica je u stvari simptom nekog drugog problema, uglavnom emocionalnog ili psihološkog. Jedino etičko rešenje je ukloniti uzrok nesanice, a uzimanje sredstava za uspavljivanje ne treba da traje duže od 14 dana. Dakle, svako neracionalno i dugotrajno uzimanje hipnotika nije preporučljivo zbog velike mogućnosti za razvoj zavisnosti i komplikovanje problema. Hipnotici omogućavaju da se skrati vreme potrebno za uvođenje u san i da se produži vreme trajanja sna, ali taj san često nije odgovarajućeg kvaliteta. Naime, oni skraćuju REM fazu sna u kojoj se mozak najviše odmara. Mnoge osobe koje koriste hipnotike se bude neodmorene i imaju osećaj da ih san nije u potpunosti okrepio. Dakle, farmakološki tretman nesanice nije dugoročno, već privremeno rešenje.



Svakim danom raste upotreba anksiolitika i hipnotika u savremenom svetu punom stresa. Potrebno je naučiti kontrolisati i smanjiti posledice stresa, a lekovi ne smeju postati trajno rešenje, već privremena pomoć u teškim situacijama.

Valerijana, najpopularniji biljni lek za umirenje u Evropi
U poslednje vreme sve se više upotrebljavaju biljni preparati koji kao glavnu prednost imaju nerazvijanje zavisnosti od lekova i tolerancije na primenjene doze. Valerijana je najpopularniji biljni lek za umirenje u Evropi. Zahvaljujući svom dejstvu na smanjenje napetosti, stresa, uznemirenosti, razdražljivosti i svojstvu da ne izaziva zavisnost doživljava renesansu u upotrebi među savremenim ljudima. Valerijana je efikasna u tretmanu svakodnevnih problema kao što su psihička napetost, razdražljivost, smetnje koncentracije (npr. trema pre ispita), nesanice, strahovi, nemiri, teskobe.

U današnje vreme većina osoba je bar nekad okusila život pod neurozom, a mnogi tako stalno žive. U tom slučaju upotreba farmakološke terapije često se čini opravdanom, ali se pri tom ne razmišlja o dugotrajnim posledicama uzimanja sedativnih lekova i mogućnosti stvaranja navike. Ova grupa lekova nije nimalo bezopasna, pa svaka nekritička i dugotrajna primena predstavlja opasnost po zdravlje. Tolerancija na primenjene doze, dovodi do toga da osoba mora da uzima sve veće i veće količine, kao i zavisnost koja se razvija, glavne su mane, pa su sedativi, anksiolitici i jedna vrsta droge. Izloženima stalnom stresu potrebno je preporučiti alternativne metode za rasterećenje, kao što su sportovi, lagana fizička aktivnost, hobi. Dugotrajni stres stvara potrebu za dugotrajnom upotrebom anksiolitika, koja dovodi do zavisnosti u najvećem broju slučajeva. Nažalost, često se zloupotrebljavaju od strane pacijenata, ali dešava se da nekad i lekari stvaraju zavisnike neracionalnim prepisivanjem sedativa.

Često ljudi nisu svesni da uzimaju lek iz grupe sedativa, anksiolitika.

U prilogu je tabela ovih lekova prisutnih na tržištu
Sedativi, anksiolitici, hipnotici registrovani na tržištu Srbije 2008. godine:

Generički naziv Fabrički naziv
Diazepam

Bensedin, Apaurin, Diazepam

Klorazepat

Tranex

Lorazepam

Lorazepam

Bromazepam

Bromazepam, Lexilium, Lexaurin

Prazepam

Demetrin

Alprazolam

Ksalol, Xanax

Nitrazepam

Nipam, Cerson

Midazolam

Dormicum, Flormidal, Midazolam

Brotizolam

Lendormin

Prirodni lekovi koji dovode do smirenja, a pri tom ne stvaraju zavisnost:
Uznemirenost, razdražljivost, strah, nervna napetost - valerijana, matičnjak, glog
Anksioznost, premorenost, nemir, teskoba - kava-kava
Opuštanje, relaksacija, smirenje, nesanica - etarsko ulje lavande u kupkama ili kao aromaterapija, čaj od kamilice, matičnjaka
Smirenje bez uspavljivanja (uz očuvanje dobre koncentracije, za vozače, zaposlene, studente) - kava-kava, glog
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin


Posts: 470
Reputacija: 1
Join date: 26.02.2010
Age: 45
Location: Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Tekstovi o stresu   Pet Mar 04, 2011 12:18 pm

Postoji li veza između stresa i povećanog krvnog pritiska?



Stres i dugotrajno povišen krvni pritisak uglavnom nisu povezani, ali smanjenje stresa može dovesti do poboljšanja zdravlja uključujući krvni pritisak.

Stresne situacije mogu naglo da Vam povećaju pritisak, ali da li stres može da dovede do dugotrajno povećanog pritiska? Istraživači nisu sigurni, ali je ustanovljeno da smanjenjem stresa može da se smanji i krvni pritisak. Ako trenirate 30-60 minuta dnevno, smanjićete nivo stresa. Ako imate povećan krvni pritisak, upravljanje stresom može poboljšati zdravlje i dugotrajno doprineti smanjenju istog.

Odgovor organizma na stres
Stres se često definiše kao “bori se ili beži”, trenuci u kojima organizam stvara hormone stresa, koji pomažu u suočavanju sa izazivačem stresa ili priprema organizam na beg. Ovo je imalo smisla hiljadama godina ranije kada se čovek suočavao sa divljim životinjama i drugim opasnostima. Danas, organizam reaguje na stres na isti način, ali su se izazivači stresa promenili (gužva u saobraćaju, dobijanje otkaza, javni govor). Od današnjih izazivača stresa ne morate da bežite ili da se borite sa njima (fizički). Međutim, organizam reaguje na isti način, proizvodeći hormone stresa, pri čemu dolazi do ubrzanja rada srca i suženja krvnih sudova.

Rizik od povećanog krvnog pritiska se sa vremenom povećava
Povećanje krvnog pritiska usled stresa može biti dramatično, ali kada stres prestane, pritisak se vraća na normalu. Ipak, ako se stresne situacije ponavljaju i pritisak često skače, može doći do oštećenja krvnih sudova, srca i bubrega kao da je pritisak bio stalno povećan. Ako kao reakcija na stres pušite, pijete ili se prejedate, i na taj način doprinosite povećanju krvnog pritiska.

Aktivnosti koje mogu smanjiti krvni pritisak
Tehnike za upravljanje stresom mogu doprineti poboljšanju krvnog pritiska. Da biste regulisali stres pokušajte:

Proredite svoj raspored - ako ste prebukirani obavezama, pogledajte u svoj podsetnik ili planer i potražite aktivnosti koje Vam oduzimaju puno vremena, a nisu toliko važne. Odvojte manje vremena za njih ili ih potpuno izbacite.
Duboko dišite da biste se opustili - ako svesno probate da duboko dišete i usporite dah, to će Vam pomoći da se opustite.
Vežbajte - fizička aktivnost smanjuje stres za 5-10mmHg.
Probajte jogu ili meditaciju - tako možete ojačati telo i opustiti se, te sniziti pritisak za 5mmHg.
Naspavajte se - kada ste ispavani lakše ćete se suočiti sa stresom i manje ćete reagovati na stresne događaje, pa će i pritisak manje oscilovati.
Promenite perspektivu - kada se suočavate sa problemima, probajte da se ne žalite. Postanite svesni svojih osećanja o datoj situaciji i probajte da se koncentrišete na rešavanje.
Cilj je da otkrijete šta Vam pomaže, budite otvorenog uma i spremni na eksperimentisanje. Izaberite svoju strategiju, sprovedite je u delo i vremenom ćete videti efekte.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin


Posts: 470
Reputacija: 1
Join date: 26.02.2010
Age: 45
Location: Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Tekstovi o stresu   Pet Mar 04, 2011 12:20 pm

Sprečiti posledice stresa



Stres je način života za većinu ljudi u modernom svetu. Plaćamo mu visoku cenu, jer se smatra da je 70% poseta lekaru opšte prakse izazvano posledicama stresa. Stres je povezan i sa najčešćim uzrocima smrti, uključujući oboljenja srca, rak, oboljenja pluća, nesreće na radu i u saobraćaju, ciroze, samoubistva.

Sedam saveta za smanjenje stresa:
1. Uzmite godišnji - verovatno ovo zvuči ludo i nemoguće, jer nemate kome da ostavite svoje brojne obaveze. Ipak, stvari se dešavaju i bez Vas, kad ste na godišnjem. Reći ćete da nemate uslova za godišnji odmor, ali ako ste zaista preterali sa obavezama, tenzijama i napetošću, to može biti najpametnije rešenje. Ako posežete za hranom, cigaretama, duvanom, alkoholom kao lekovima protiv stresa, to je najbolji znak da Vam treba odmor. U slučaju da nemate na raspolaganju dve nedelje godišnjeg, odmorite se za vikend ili samo na jedan dan. Otputujte negde na selo, u goste, na planinu. Što više izađete iz svoje svakodnevne kolotečine, više ćete moći da sagledate sebe i svoje probleme iz novog ugla. Dovoljno je da odete na planinarenje jedan dan, na vikendicu na Dunav, na selo kod babe ili tome slično.
2. Vežbajte - prosto i jednostavno, vežbanje čini da izgledate lepše i da se osećate lepše. Probajte da uvrstite treniranje u svoju svakodnevnu rutinu, kao i pranje zuba ili večeranje. Ako učinite da vežbanje postane način života, ono postaje deo Vašeg života, a ne još jedna obaveza za koju treba naći vremena.

3. Izrazite se - izražavanje svih briga i problema je sjajan način da se rasterete misli i smanji nivo stresa. Nađite prijatelja ili terapeuta sa kojim ćete pričati, važno je ne držati sve u sebi. Kafenisanja, ispijanja pića, ogovaranja su vid rasterećenja i nisu slučajno deo svakodnevne rutine. Možete probati i sa pisanjem dnevnika. Prebacivanje stvari iz glave na papir može doprineti sređivanju haosa koji osećate u glavi.
4. Zahtevajte svoj mir - afirmacione rečenice koje zapišete i stavite na mesto, kao što je ogledalo u kupatilu, gde možete da ih ponavljate 5-10 puta dnevno. Na ovaj način pomoći ćete sebi da postanete osoba kakva biste želeli da budete. Što više ponavljate neku misao, ona sve više postaje deo Vaše psihe. Smislite slogan koji se najbolje odnosi na Vas, npr. „Ja sam mirna i spokojna i sve je u najboljem redu“.
5. Čitajte, molite se , meditirajte - cilj je da steknete perspektivu o stvarima koje su mnogo veće od Vas samih i u poređenju sa kojima Vaši problemi izgledaju beznačajno. Postoje knjige iz oblasti psihologije i religije koje Vam mogu biti od pomoći.
6. Ne izbegavajte - ako postoji nešto što vas brine, pronađite načine da se osećate kao da držite stvari pod kontrolom. Obično kad nas nešto preokupira i kad mislimo da je loše, to nije stvarno toliki problem kao što se nama čini.
7. Duboko dišite - u trenucima kada Vam se čini da ćete eksplodirati, probajte da duboko dišete. Udišite polako brojeći do 10 i izdišite istom brzinom kroz nos. Pre nego što naglo i naprasno odreagujete, duboko disanje će Vam pomoći da se usredsredite na rešavanje problema.
Moderan život je pun žurbe, zacrtanih rokova, frustracija, zahteva, pa je mnogim ljudima stres postao način života. Stres nije uvek loš, malo stresa pokreće na akciju i motiviše da se ostvari što bolji rezultat, ali konstantna izloženost stresu i stalna napetost ostavlja tragove na telu i duši.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin


Posts: 470
Reputacija: 1
Join date: 26.02.2010
Age: 45
Location: Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Tekstovi o stresu   Pet Mar 04, 2011 12:24 pm

Saveti za opuštanje i trenutno smanjenje stresa

Ako Vas je tempo života oborio s nogu, više ste nervozni nego smireni, a ne možete da se opustite ni kad imate slobodnog vremena, došao je čas da isprobate proverene tehnike relaksacije. Ako ste često pretrpani obavezama i ne uspevate sve da postignete, živite pod stalnim stresom i napeti ste, jer znate da vas čekaju još brojni zadaci. Skoro da nemate vremena za odmor, a velike su šanse i da ste već zaboravili kako da se relaksirate i kada možete.

Malo stresa je korisno i motivišuće, ali previše stresa

Radite nešto što volite (hobi)
Kada uhvatite sebe kako ste preopterećeni kratkotrajnim ili dugotrajnim problemima i pitanjima o budućnosti, radite nešto što vas ispunjava, krenite u šetnju, slikajte, radite u bašti. Bitno je da radite nešto što se ponavlja i što vas angažuje mentalno, da ne razmišljate o svojim problemima. Ako primetite da se ponovo brinete oko posla, kuće, dece, vratite misli na ono što radite i ponovo se usredsredite na posao.
Zamislite sebe u opuštenom stanju
To je tzv. vizuelizacija, zamišljanje nekih drugih predela i mesta na kojima se nalazite i radite neke sasvim drugačije stvari, ništa što bi Vam povećavalo tenziju. Maštanje, fantaziranje, zamišljanje, vizuelizacija (kako god hoćete) neke plaže na kojoj se sunčate ili poljane po kojoj šetate i mirišete cveće, sigurno će vas opustiti. Cilj je da preusmerite svoje misli sa stresnog događaja na neke druge opuštajuće misli. Što više detalja, boja, mirisa, zvukova zamislite, to ćete se više opustiti i smiriti.
Usmerite se na jednu stvar u jednom trenutku
Nemojte istovremeno raditi nekoliko stvari, jer tako podižete sebi tenziju. Ako ste zaboravili kako to izgleda pogledajte decu, oni su u jednom trenutku posvećeni samo jednoj stvari. Na taj način sigurno nećete lako pasti pod uticaj stresa usled previše obaveza, koje pokušavate uraditi istovremeno. Trudite se da Vam misli ostanu okrenute stvarima u vašem neposrednom okruženju, a ne da se opterećujete pitanjima sutrašnjice. Pogledajte oko sebe i uživajte u bojama i oblicima, koncentrišite se na stvari oko sebe pre nego da Vam misli odlutaju i zaokupe se problemima.
Osvrnite se oko sebe
Neki ljudi su otkrili da ih kućni ljubimci mogu smiriti u svakom trenutku, neko čupavo kuče ili umiljata maca mogu biti odlični “borci protiv stresa”. Utvrđeno je i da maženje kučeta ili mačeta smanjuje krvni pritisak i hormone stresa. Razgovor sa prijteljima o lepim stvarima, takođe smanjuje stres. Stručnjaci kažu da socijalna interakcija pomaže u smanjenju stresa, jer omogućava da sagledate stvari iz drugog ugla i dođete do novih rešenja, koje ranije niste mogli uvideti.
Pokušajte sa muzikom
Da li ste već primetili da muzika može potpuno da Vam promeni raspoloženje? Može da umiri otkucaje srca, snizi pritisak, ali i da smiri dušu. Kada vidite da ste iznervirani, pustite neku smirujuću muziku i neka vas opuštajući ritmovi preplave. Istraživanja kažu da pola sata slušanja klasične muzike može delovati na organizam kao da ste popili Bensedin.

Vratite misli u pozitivan tok
Kada Vas preplave dnevni problemi dajte sebi oduška samo 30 sekundi. Zamislite svoje dete, dragu osobu, omiljenu plažu, najlepšu košulju - bilo šta što je za Vas značajno, a što vam vraća osmeh na lice. Vratite svoje misli u pozitivan tok, tako što ćete se podsetiti da ima i drugih bitnih stvari u životu sem Vaših trenutnih problema
.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin


Posts: 470
Reputacija: 1
Join date: 26.02.2010
Age: 45
Location: Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Tekstovi o stresu   Pet Mar 04, 2011 12:26 pm

Načini za prevazilaženje stresa

Najbolji način za prevazilaženje stresa je da naučite kako da se nosite sa njim. Možete odmah početi da vežbate upravljanje stresom. Probajte poneki od ponuđenih saveta, dok ne pronađete onaj koji Vam najviše odgovara. Vežbajte ih dok Vam ne pređu u naviku kada ste pod stresom. Tehnike za smanjenje stresa podrazumevaju da umirite um i telo.

Kako da umirite um
Pišite - može Vam pomoći da pišete ono što Vas muči, kao neku vrstu dnevnika kome se ispovedate o onome što vas je stresiralo toga dana. Možete i da zamislite da se ispovedate nekome kome verujete, a u stvari zapisujete to što biste rekli osobi od poverenja.

Ispoljite svoja osećanja - pričajte, smejte se, plačite, budite ljuti u skladu sa osećanjima. Kada ispoljite svoja osećanja manje ćete biti pod stresom.

Radite ono u čemu uživate - neki hobi, baštovanstvo, kreativne aktivnosti, umetnosti, sportovi, kućni ljubimci, volontiranje. Možda Vam se čini da ste prezauzeti za takve stvari, ali te aktivnosti će Vas rasteretiti, pa ćete se osećati bolje. Iako ćete realno imati manje vremena, lakše i uspešnije ćete obavljati druge zadatke kad ste rasterećeni.

Fokusirajte se na sadašnjost - meditacija i vođena vizuelizacija su načini da se fokusirate na nešto i odmorite svoj um.

Meditacija - kad meditirate fokusirate se na stvari koje se dešavaju baš sada. Koncentrišite se na svoje disanje (uobičajeno ga nismo svesni).

Vođena vizuelizacija - zamislite da ste na nekom mestu koje vam se sviđa, tu se opustite i odmorite. Kad se vratite u stvarnost, bićete smireni.

Vođena vizuelizacija je metoda koja pomaže da upotrebom mašte usmerite misli ka nekom mirnom i okrepljujućem mestu. Kada zamišljate scenu i upotrebite i čula da dočarate kompletan doživljaj, čini Vam se da ste zapravo tamo. Recimo, ako zamislite kako Vas budi svež vazduh, kako miriše cveće ili kako osećate toplotu prvih jutarnjih zraka na svojoj koži, osećaćete se kao da prisustvujete izlasku sunca na livadi.

Da biste isprobali vođenu vizuelizaciju, uradite sledeće:

Udobno sedite ili lezite, zatvorite oči
Duboko udahnite nekoliko puta
Zamislite scenu koja vas smiruje (plaža, proplanak...)
Pokušajte da razradite svoju scenu do detalja, kakvo je nebo, ima li vetra, kako miriše...
Često pomaže da dodate stazicu. Kako se krećete svojom stazicom nailazite na stvari koje Vas sve više i više opuštaju
Kada se potpuno opustite u svojoj sceni, probajte da duboho udišete i da se osećate smireno
Kad ste spremni polako se vratite iz scene u realnost. Kažite sebi da se osećate relaksirano i odmoreno, pa ćete poneti taj osećaj sa sobom.
Izbrojte do tri i otvorite oči.
Najbolje je ako imate instruktora ili glas sa audio aparata da pratite, jer je potrebno da oči budu sve vreme zatvorene.
Kako da relaksirate telo
Redovno vežbanje je jedan od najboljih načina za smanjenje stresa. Za početak hodajte brzim tempom ili šetajte. Svakodnevni poslovi u kući i bašti su odličan vid rekreacije. Istezanjem možete značajno smanjiti tenziju mišića. Probajte tehnike za opuštanje - vežbe disanja, opuštanje mišića i joga mogu pomoći u smanjenju stresa.

Vežbe disanja
Način na koji dišete utiče na celo telo. Duboko disanje je dobar način za smanjenje tenzije, koje doprinosi da se osećate opušteno. Kada ste opušteni disanje vam je polako i blago, a može biti plitko ili duboko. Vežbe disanja doprinose da se osećate relaksirano, jer dovode u stanje disanja kao kada ste opušteni.

Postoje razne vežbe disanja za opuštanje. Metode disanja se mogu kombinovati sa drugim tehnikama kao što su: joga, meditacija, tihovanje, vizuelizacija. Najbolja vežba za početak je disanje iz stomaka, jer se lako uči i jednostavno izvodi. Ako nikad ranije niste probali vežbe disanja, ovo je prava vežba za vas.
Disanje iz stomaka
Disanje iz stomaka je veoma opuštajuće i lako se sprovodi. Osnovnu vežbu možete uraditi u svako doba kada Vam je potrebno opuštanje.
1. Sedite u udoban položaj.
2. Stavite jednu ruku na stomak ispod rebara, a drugu na prsa.
3. Duboko udahnite kroz nos i osetite kako se stomak pomera napred. Prsa ne treba da se pomeraju.
4. Izdišite polako kroz stegnute usne, kao da zviždite. Osetite kako se stomak pomera ka unutra i na kraju rukom pritisnite stomak da se izbaci sav vazduh.
5. Ponovite ovu vežbu disanja 3-10 puta. Nemojte da žurite.

Kada ovladate disanjem iz stomaka, možda poželite da probate nešto složenije vežbe disanja.

Isprobajte 4-7-8 disanje. Ova vežba se izvodi u sedećem ili ležećem položaju.
1. Za početak, stavite jednu ruku na stomak, a drugu na prsa.
2. Duboko i polako udahnite iz stomaka i u sebi brojte do 4 dok udišete.
3. Zadržite dah dok izbrojite do 7.
4. Izdišite postepeno dok brojite od 1 do 8. Kad stignete do 8 trebalo bi da je sav vazduh izašao iz pluća.
5. Ponovite 3-7 puta, dok ne budete potpuno opušteni.

Ove vežbe disanja odmah utiču na smanjenje tenzije i stresa, jednostavne su za izvođenje i lako se pamte.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin


Posts: 470
Reputacija: 1
Join date: 26.02.2010
Age: 45
Location: Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Tekstovi o stresu   Pet Mar 04, 2011 12:28 pm

Stres na poslu se povećava

Brojna istraživanja su potvrdila da su profesionalni pritisak i strahovi najčešći izvor stresa i da se ovaj stres godinama stalno povećava.

Istraživanja iz 1990. dala su sledeće rezultate:

40% radnika smatra svoj posao za veoma ili ekstramno stresan,
25% vidi posao kao najveći izvor stresa u životu,
3/4 ispitanika smatra da danas postoji znatno više stresa na poslu nego u prethodnoj generaciji,
29% radnika se na poslu oseća prilično stresno,
stres na poslu se češće dovodi u vezu sa zdravstvenim problemima nego stres izazvan finansijskim ili porodičnim problemima.


Istraživanja iz 2000. dala su drugačije rezultate. Naime, 80% radnika oseća stres na poslu, skoro polovina kaže da im je potrebna pomoć da nauče kako da prevaziđu stres, a 42% smatra da je i njihovim saradnicima potrebna takva pomoć. Efekti sadašnje ekonomske krize i povećanje stresa kojem su radnici izloženi usled neizvesnosti poslovanja i zadržavanja radnih mesta stalno se povećava, a njegove razmere se za sada ne mogu izmeriti. U uslovima krize čak i profesije koje se generalno tretiraju kao manje stresne ili bez stresa, postaju zbog ekonomske neizvesnosti izvor stresa.

Zaposleni rade duže i teže
Prema nekim istraživanjima radna nedelja se produžila, pa mnogi zaposleni rade i 20% duže od propisane radne nedelje. Prema istraživanju sprovedenom na 800 000 radnika u preko 300 kompanija, broj zaposlenih kod kojih se javljaju zdravstveni problemi usled stresa se utrostručio. Veoma je povećan i stres koji proizilazi iz bojazni za gubitak posla. Brojna otpuštanja i planovi o smanjenju broja zaposlenih se ispituju i sprovode.

Stres je vrlo individualan i može značajno da varira, čak i u istim situacijama kod različitih osoba. Istraživanja su pokazala da radnici koji su pod pritiskom visokih zahteva na poslu, bez ili sa malo kontrole na procese rada, pod povećanim rizikom su za razvoj kardio-vaskularnih bolesti. Upravljanje stresom se sve značajnije shvata u kompanijama, jer kontrolom stresa može značajno da se poboljša produktivnost. U neke firme se uvode i treninzi za kontrolu stresa.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin


Posts: 470
Reputacija: 1
Join date: 26.02.2010
Age: 45
Location: Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Tekstovi o stresu   Pet Mar 04, 2011 12:30 pm

Značaj godišnjeg odmora za smanjenje stresa, produktivnost i zdravlje


Godišnji odmor nije važan samo radi zabave
Mnogo ljudi ne ide na godišnji odmor dovoljno često. U stvari, mnogi ljudi ne idu na godišnji svake godine, a poneki ne idu nikad. Međutim, sve češće kada idu na godišnji odmor ljudi nose i posao sa sobom. Na taj način ne mogu do kraja da se opuste i odmore mozak od posla. Ovo nije dobro, jer godišnji povećava kreativnost, a dobar i kvalitetan odmor može da nam pomogne da se ponovo povežemo sa svojim unutrašnjim bićem, da otkrijemo svoje nove, neotkrivene strane i da se osećamo bolje.

Godišnji sprečava da dođe do premora, posle koga može nastati „pregorevanje“. Posle godišnjeg ljudi su kreativniji i produktivniji nego kada su preopterećeni ili nedovoljno odmoreni.

Godišnji odmor omogućava da ostanete zdravi - ako redovno „punite baterije“ bićete manje izloženi stresu i manje podložniji nastanku bolesti.

Godišnji može da produbi međuljudske odnose: provodeći vreme sa voljenima uspostavićete jače veze, pomoći će vam da zajedno više uživate u lepim trenucima i da lakše prebrodite teške trenutke. Jedno istraživanje je pokazalo da su žene koje redovno idu na godišnji zadovoljnije svojim brakovima.

Godišnji povećava produktivnost na poslu. Psihološke koristi od češćih odmora dovode do boljeg kvaliteta života i do bolje obavljenog posla. Ako se dovoljno udaljite od svakodnevnih stresova i odmorite, po povratku u svakodnevnu rutinu lakše ćete se nositi sa svim problemima i bolje ćete podneti šta god da Vam se ispreči na putu.

Ako ne možete uzeti nikakav godišnji ili par dana slobodno možete se opustiti za vikend. Ipak, neki ljudi su toliko zauzeti da ne mogu imati ni ceo vikend slobodan. U ovom slučaju preostaje Vam da nađete hobi koji vas opušta, a kojem ćete se moći povremeno posvetiti. Podsetite sebe da je važno za vaše emocionalno zdravlje da imate i svoj termin za relaksaciju. Kao prema rečima Džona Lenona: „Vreme koje ste sa uživanjem protraćili nije protraćeno.“

Posvetite se nekom hobiju, baštovanstvo ili crtanje mogu biti korisni za smanjenje stresa, a pri tom Vam omogućavaju da iskažete svoju kreativnost. Jedan dan nedeljno nemojte uopšte pratiti vesti, slušati radio, gledati televiziju, ići na internet. Vesti koje čujete mogu biti manje ili više uznemirujuće i često niste ni svesni iz kojih sve izvora vas bombarduju najnovijim informacijama, a ako ih izbegnete to može samo doprineti relaksaciji.

Ako želite da odete na neko egzotično mesto, ali nemate vremena ili novca za to, zašto ne biste napravili parti sa tematikom nekog udaljenog mesta? Neka vam prijatelji dođu maskirani u stare Grke ili neki drugi narod, napravite autentičnu hranu i ambijent. Ovakvi događaji mogu biti redovna vrsta zabave ili povremena zabava.

Jedna od najlakših tehnika za smanjenje stresa je vođena imaginacija. To je, u stvari, sanjanje tokom dana, možete ga koristiti da u mislima otputujete na udaljene destinacije, a po povratku sa ovih putovanja osećaćete se relaksirano. Potrebno je samo nekoliko minuta i može se sprovesti bilo kad, bilo gde.

Jednom nedeljno organizujte spa veče, pustite opuštajuću muziku i napravite mirisnu kupku. Odagnajte stres i okrepite telo, pa ćete se osećati i izgledati bolje.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin


Posts: 470
Reputacija: 1
Join date: 26.02.2010
Age: 45
Location: Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Tekstovi o stresu   Pet Mar 04, 2011 12:33 pm

Uzmite stres u svom životu pod kontrolu


Stres je nastao kao zaštitna reakcija organizma, ali ako ste stalno pod stresom, to se na kraju može nepovoljno odraziti na zdravlje. Preduzmite korake u cilju kontrole stresa. Stres je normalna psihološka i fizička reakcija na događaje u životu koji se čine preteškim i zahtevnim. Mešutim, kada niste u mogućnosti da se nosite sa stresom u svom životu, Vaš um i telo mogu platiti cenu za to.

Telo je biološki opremljeno stresom da može da se zaštiti u situacijama koje se doživljavaju kao pretnje od strane agresora ili raznih opasnosti. Nekada su agresori bili divlje životinje, a današnji zahtevni tempo života stvara druge “agresore” - brojne obaveze kao što su odgovornosti i obaveze na poslu, sastanci, briga o starim roditeljima i maloj deci, ali i obična jutarnja gužva u saobraćaju. Možete biti potpuno iscrpljeni ovim svakodnevnim stresorima i pitati se da li ćete ikada izaći na kraj sa svim “opasnostima”, a možete se ohrabriti da savladate stres.

Razumevanje prirodnog odgovora na opasnost - stresa
Ako su Vam um i telo konstantno na ivici izdržljivosti zbog prekomernog stresa u životu, organizam se može iscrpeti. To se dešava zato što je prirodna reakcija tela “ bori se ili beži” - urođeni alarmni sistem organizma stalno upaljen.

Kada se suočite sa opasnošću, npr. besan pas laje na Vas, u organizmu mala regija u mozgu - hipotalamus u trenutku pali alarmni sistem. Kombinovanom reakcijom nervnih i hormonalnih signala, ovaj sistem omogućava izlučivanje adrenalina i kortizola, hormona stresa.

Adrenalin - povećava srčanu frekvenciju, krvni pritisak i osobađanje energije u organizmu.
Kortizol - povećava nivo šećera u krvi, povećava energiju u mozgu i stimuliše reparaciju tkiva. Kortizol smanjuje aktivnost u svim sistemima organizma koji nisu neophodni za “bori se ili beži” reakciju, kao što su sistem za varenje, reproduktivni sistem, proces rasta. Ovaj složeni alarmni sistem komunicira i sa regijama u mozgu koje kontrolišu raspoloženje, motivaciju i strah.
Kada prirodni odgovor - stres postane prejak
Sistem stresnog reagovanja se obično sam reguliše. Kada prođe dejstvo opasnosti, organizam se obično vraća u normalno stanje i dolazi do smanjenja nivoa hormona. Kada se spusti nivo adrenalina i kortizola u krvi, srčana frekvencija i krvni pritisak se vraćaju na normalne vrednosti i ostali sistemi organa se vraćaju na nivo svog uobičajenog funkcionisanja.

Međutim, kada su izazivači stresa konstantno prisutni, pa ste stalno pod stresom, tenzijom, nervozni ili na ivici, alarmni sistem “bori se ili beži” je stalno upaljen. Što manje kontrole imate nad izazivačima stresa i što su neizvesniji ishodi događaja u životu i nesigurnije okolnosti, veće su šanse da ćete biti pod stalnim stresom. Dugotrajno aktiviranje sistema za stresni odgovor i posledična preterana izloženost kortizolu i drugim hormonima stresa može poremetiti brojne funkcije organizma. Na ovaj način povećava se rizik za razvoj: srčanih obojenja, problema sa snom, varenjem, depresijom, gojaznošću, memorijom. Zato je važno naučiti prevazići izazivače stresa.

Zašto reagujete na izazivače stresa na određen način?
Vaša reakcija na potencijalno stresni događaj je individualna i drugačija nego kod bilo kog drugog čoveka. Kako ćete reagovati na stresore zavisi od:

Genetike - Geni koji kontrolišu stresni odgovor organizma kod većine ljudi, samo povremeno podižu reakciju na nivo “bori se ili beži”. Prejaki ili nedovoljno jak stresni odgovor može biti uslovljen i genetskom predispozicijom.

Životno iskustvo - Jake stresne reakcije ponekad mogu biti izazvane ranijim stresnim iskustvima. Ljudi koji su bili izloženi ekstremnim stresnim događajima kao deca, kao što su zapostavljanje ili zlostavljanje, podložniji su stresu kao odrasli. Verovatno imate prijatelje koji se ne uzbuđuju oko bilo čega i druge koji burno reaguju i na najmanji stres. Ipak, većina životnih stresora je negde između ove dve krajnosti.

Naučite da reagujete na izazivače stresa u životu na zdrav način
Stresni događaji su sastavni deo života. Verovatno i Vi, kao i većina ljudi, ne možete da promenite svoju sadašnju situaciju, ali možete preduzeti korake da upravljate uticajem ovih događaja na Vas. Možete naučiti da identifikujete šta dovodi do stresa, kako da kontrolišete neke stresne okolnosti i kako da vodite računa o sebi, fizički i emocionalno kada se nađete u stresnoj situaciji.

Strategije za upravljanje stresom uključuju:

Vežbanje
Tehnike relaksacije
Izgrađivanje zdravih prijateljstava
Dovoljno sna
Profesionalno savetovanje ili psihoterapija
Upravljanje stresom će Vam se isplatiti kroz spokojan um i možda duži, zdraviji život.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
NesaDeBeli
Admin


Posts: 470
Reputacija: 1
Join date: 26.02.2010
Age: 45
Location: Aleksandrovac

PočaljiNaslov: Re: Tekstovi o stresu   Pet Mar 04, 2011 12:35 pm

Objavljeno: 04.11.2008


Hronični stres može dovesti dopovišenog krvnog pritiska, zaključio je tim naučnika kanadskog Univerziteta Laval u Kvebeku prateći 6719 radnika tokom 7 godina.

Naime, poznato je da stres na poslu može dovesti do pogoršanja zdravlja, uključujući srčane udare i depresiju, ali studije koje su se bavile uticajem stresa na krvni pritisak dale su različite rezultate.

Visoki krvni pritisak (hipertenzija) je glavni faktor opasnosti od niza ozbiljnih bolesti, uključujući moždane i srčane udare.
Stres nije jedino problem
Stres je samo jedan od razloga koji mogu dovesti do povišenog krvnog pritiska, jer tome mogu doprineti i mnoge druge stvari kao što su :
loša ishrana,
konzumiranje previše alkohola,
prevelika telesna težina,
konzumiranje previše soli i
slaba telesna aktivnost.

Doktorka Šantal Gimon, koja je vodila istraživanje, priznaje da je moguće da su kod učesnika istraživanja i ostali faktori doprineli visokom krvnom pritisku, pri čemu naučnici veruju da je stres na poslu vrlo važan faktor koji može hronično da utiče na nervni i kardiovaskularni sistem.

"Naša studija podupire hipotezu da napetost povezana s poslom, pogotovo kod radnika koji na poslu imaju slabu podršku, može značajno da doprinese povišenju krvnog pritiska", istakla je dr Gimon i dodala da bi poslodavci mogli zaposlenima da pomognu pružajući im više podrške i prepuštajući im kontrolu nad rokovima i zadacima.
Dijabetes tipa 2 takođe moguća posledica stresa
Izraelski naučnici su otkrili da osobe koje su na radnom mestu izložene uticaju stresa imaju veće šanse za obolevanje od dijabetesa tipa 2.

Istraživači Univerziteta u Tel Avivu svoje zaključke temelje na praćenju zdravlja 677 sredovečnih zaposlenih osoba.

Pokazalo se da osobe pogođene stresom u odnosu na ostale ispitanike, uzimajući u obzir i druge faktore poput debljine, starosti i pola, imaju gotovo dvostruko veći rizik za dijabetes tipa 2.

Kada su eliminisali uticaj povišenog krvnog pritiska, istraživači su utvrdili da stres na radnom mestu može učetvorostručiti šanse za dijabetes tipa 2.

Naučnici u stručnom časopisu "Psihosomatska medicina" (Psychosomatic Medicine) dodaju da su već ranije studije pokazale da stres povećava rizik za kardiovaskularne bolesti, poremećaje sna i smanjenje plodnosti.
Kako smanjiti uticaj stresa?
Prema rečima stručnjaka, štetan uticaj hroničnog stresa je moguće smanjiti vežbanjem, dovoljnom količinom sna i pravilnom ishranom.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesadebeli.createforum.eu
 

Tekstovi o stresu

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
NesaDeBeli - Lovac na sreću ::  :: -